Зашто пољопривредници и даље избегавају да се осигурају

Из године у годину у Србији се умерено повећава заинтересованост за осигурање у пољопривреди. Ипак, број пољопривредника који ова издвајања види као трошак, a не као сигурност у пословању, и даље је велики.

Одговорност за овакву ситуацију, према мишљењу стручњака, делимично сносе и осигуравајуће куће које своје понуде нису најбоље прилагодиле тржишту и поред све очигледнијих потреба за новим видовима осигурања у аграру.

Професор Небојша Жарковић, стручњак у области осигурања, каже за „Политику” да је 2020. у Србији било осигурано свега 12 одсто укупних пољопривредних површина које се обрађују, а тренутно је покривено око 15 процената.

Напомиње да осигуравајуће компаније све више користе саосигурање, односно принцип да неколико осигуравача дели исти посао да би се лакше заштитили. Постотак покривених површина се умeрено увећава и то је добро. Није добро то што се квалитет понуде не мења посебно у сегменту биљне производње.

– Осигуравачи избегавају послове посебно код оних усева где су велике штете. Ограничавају своте осигурања. Пример је малина. Неће је осигурати на милион, него на рецимо 300.000 динара. Последњих година они немају зараде на овим пословима и зато их делимично можемо разумети. Штете су огромне и они губе у овом сегменту – наводи Жарковић.

Наглашава да климатске промене нажалост нису утицале на побољшање понуде. У последњих неколико година падавине су неравномерно распоређене, некада их је више у пролеће, некада лети. Свака година је различита. Штете су велике и дешавања се не могу унапред проценити. Према његовим речима, постоји потпуна неизвесност ризика у осигурању биљне производње и због тога га раде само велике куће. И оне ове послове реосигуравају у иностранству.

– Осигуравачи не уносе промене, не прате светска збивања. Учаурили су се мало – сматра Жарковић.

Држава је недавно објавила нови правилник с јасним сигналом да постоји намера да се све више подстиче и осигурање сточарства. Произвођачи ће моћи да добију и до два милиона динара за осигурање животиња.

Жарковић поздравља одлуку државе да највише износе додели власницима фарми, јер на тај начин очигледно постоји намера да се подстакне развој сточарства. Свака је мера добра када се земљорадницима помаже да мање плаћају премију, то је подршка осигурања и за сваку је похвалу.

– Тренутно нам је осигурање животиња онакво какво је и сточарство. Пре 15 година премија осигурања животиња у Србији није била много мања него у биљној производњи.  Данас је она можда и четири, пет пута мања у односу на биљну производњу. Узрок је добро познато стање у сточном фонду – наглашава наш саговорник.

А колико уопште наши пољопривредници осигуравају животиње? Тренутно видимо да постоје проблеми и око афричке куге свиња где држава у потпуности надокнађује губитке на фармама код угинућа заражених животиња и еутаназије.

– Тај сектор је мислим најмање покривен. Једноставно ово је последица недостатка опште свести о потреби осигурања, а то се посебно одражава у пољопривреди. Увек се каже – држава ће помоћи ако нешто буде, нећемо да се осигурамо, то је нека вечита прича. И посебно је код осигурања животиња то изражено – сматра Жарковић.

Најмањи подстицаји за ратаре

Подстицаји за осигурање у пољопривреди износиће у наредном периоду између 100.000 и два милиона динара, објављено је недавно у новом правилнику.

Најмањи максимални износи подстицаја планирани су за осигурање ратарских култура и њихов износ ће бити до 100.000 динара. Нешто више новца  500.000 динара, моћи ће да се добије за осигурање повртарских култура, као и за расаднике и младе вишегодишње засаде пре стизања рода.

Максимално милион динара биће обезбеђено за осигурање воћарских култура, винове лозе и хмеља, док ће за осигурање животиња тај износ ићи и до два милиона динара. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да добије у току године је 2,5 милиона динара.