Protesti bez sadržaja nemaju mnogo smisla

Šef poslaničkog kluba Srpske napredne stranke Milenko Jovanov kaže kako mu se čini da u sadašnjem skupštinskom sazivu postoji samo jedna tačka dnevnog reda i da je ta tačka – razno. U intervjuu za „Politiku” kaže da ne može da razume da najveći broj opozicionih poslanika ni posle godinu dana nije uspeo da savlada zahteve parlamentarnog delovanja.

– Prosto ne mogu da razumem. Oni i dalje prepričavaju tračeve, glasine i novinske tekstove objavljene u medijima koji ih podržavaju. Tu politike, nažalost, nema ni u tragovima, pa samim tim ni predloga rešenja, ili ozbiljne i argumentovane kritike – kaže Milenko Jovanov.

Kako ocenjujete izbor Marinike Tepić za predsednicu Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar” i u selima u okolini Mladenovca?

Stari Latini bi rekli „Res inter alios” ili stvar dogovorena između drugih nije naša stvar. Taj izbor bio je posledica dogovora unutar opozicije, koji je pretočen u dokument koji smo jednoglasno usvojili. Time je za nas sva priča na tu temu završena. Predstavnici opozicije su zamislili da se promovišu preko tog odbora. Zato su se i posvađali na prvoj sednici, što je s jedne strane sramota, ali s druge bukvalno sve govori o njima.

Da li je navodno postojao neki dogovor SNS-a i SSP-a, o čemu govori lider Dveri Boško Obradović?

Gospodin Obradović je bio izvođač svih fizičkih i manuelnih radova za Dragana Đilasa – od rušenja saobraćajnih znakova, preko upadanja u skupštinu i RTS, blokade Predsedništva, pa do poslednjih protesta. Meta svih tih njihovih performansa, nasilnih akcija i okupljanja bili su predsednik Vučić i SNS-a. I onda smo mi u dogovoru, a on nije. Nešto je drugo tu po sredi. Gospodin Obradović se verovatno oseća iskorišćeno, pošto ga njegovi politički saveznici s kojima i dan-danas šeta i protestuje, i to i ne krije, najpre upotrebe za neke njihove ciljeve, a onda odbace i tako mu pokažu šta stvarno misle o njemu. I verujem da mu to nije prijatno jer se ponavlja već ko zna koji put. Dveri su im dale potpise da mogu da zakazuju sednice. Boško Obradović je pomislio da će ga zbog toga poštovati, uključiti u zajednički opozicioni rad, ali je to ponovo izostalo jer je svoju ulogu odigrao onog momenta kad je te potpise dao Đilasu, Jeremiću, Lazoviću, Ćuti, Zelenoviću i Milivojeviću. Najzad, očigledno mu je lakše da izmisli priču nego stane pred ogledalo i odgovori sebi na pitanje kako je moguće da se stalno sapliće o isti kamen.

Da li je izvesno povećanje izbornog cenzusa?

Videćemo. To je tema o kojoj se govori pre svega u narodu. Zaista na dnevnom nivou dobijam poruke građana da bi želeli da se cenzus podigne. Posebno za koalicije. Ima to smisla, jer nije ni pošteno da deset stranaka zajedno skupi tri odsto glasova. S druge strane, upravo je taj cenzus omogućio Srbiji da vidi svu prostotu, neznanje i bezidejnost brojnih političara s naše političke scene koji su se predstavljali sasvim drugačije dok su bili van parlamenta. Da nisu izašli na veliku pozornicu i pod reflektore javnosti, kako biste videli ljude koji dolaze pijani u skupštinu, od papira prave durbin, pa kroz njega gledaju po sali? Kako biste videli samoproglašenu elitu koja ni repliku ne ume da kaže a da je ne pročita s papira? Kako biste videli prostake koji urlaju na ministre i poslanike ili one koji preskaču klupe i skidaju kravate da bi se fizički obračunavali s neistomišljenicima? Sve bi to bilo sakriveno od očiju javnosti da nisu ušli u skupštinu i prikazali se u pravom licu. Zato i ovaj nizak cenzus ima svojih prednosti.

Kako komentarišete proteste na ulici koji traju od početka maja i da li su izbori rešenje?

Izbori su uvek rešenje, samo opozicija treba da se dogovori oko toga da li ih želi. Jedni kažu da hoće izbore, a drugi da ko traži izbore, radi za predsednika Vučića i SNS. I ko onda da im ugodi i kako? Slično je i sa protestima. Svako ima pravo da organizuje svoje aktivnosti kako želi, samo što je nečasno zloupotrebiti tragedije da bi se osvajala vlast. To nikada niko nigde nije radio. Posebno što su ovo bile tragedije zbog kojih je društvo trebalo da se okupi i ujedini, a ne da se ponovo deli. Trebalo je poslati poruke razumevanja i tolerancije, a ne najave progona, fizičkog obračuna, pretnje i uvrede ljudima koji podržavaju SNS. Ali to je sve posledica činjenice da oni nikako da shvate da politički protesti i političko delovanje bez političkog sadržaja nemaju mnogo smisla. Zato se to sve i pretvara u maltretiranje ljudi, blokade saobraćajnica i slično. I onda očekuju da ti ljudi koje maltretiraju glasaju za njih. Nije previše logično, priznaćete.Antrfile

Vučićeva politika prošla test vremena i dala istorijske rezultate

Najavljeno je da će na jesen biti osnovan državotvorni pokret. Ima li mesta u njemu za opoziciju?

Pokret je zamišljen kao nadstranački i ima za cilj da se okupe svi ljude koji su spremni i voljni da se bore za politiku slobodne, samostalne i nezavisne Srbije. Tu politiku je definisao i u praksi je sprovodi predsednik Aleksandar Vučić. Ta politika je prošla test vremena i brojna iskušenja i dala je istorijske rezultate. Ono što pouzdano znam jeste da će SNS dati apsolutnu podršku toj ideji i da će svom svojom snagom i svim svojim kapacitetima biti uz predsednika Aleksandra Vučića. Ili, kako to kaže predsednik stranke Miloš Vučević, mi ćemo biti prvi vagon u toj kompoziciji. Za sve ostalo ćemo videti.