Pozitivne strane dečjeg rada

Predmet istraživanja o kojem nas obaveštava tekst objavljen u „Politici” 18. jula jeste zloupotreba dečjeg rada, uz ukazivanje na „opasna zanimanja i okolnosti zabranjene za mlađe od 18 godina” jer štetno deluju na fizičko i psihičko zdravlje. Međutim, smatram da bi trebalo ukazati i na poželjno delovanje rada.

Pomenuću jedan primer. Porodica bake Vere ima veliko imanje i salaš u Bačkoj, veliki broj ovaca, krava, koza, svinja... Nedavno mi je na pijaci pričala kako su njeni unuci od četiri godine i godinu i po sa zadovoljstvom pomagali u pojenju stoke, držali su creva i puštali vodu u valove.

Siromašna društva i siromašne porodice u kojima su deca primorana da rade, predstavljaju poseban problem. Ovde se rad shvata kao teret i neophodnost, pa se previđa blagotvorno dejstvo aktivnosti dece. Zna se da je veliki broj dece u seoskim sredinama uključen u poslove o čijim socijalnim, razvojnim i moralnim posledicama se ne razmišlja. Napor koji dete mora da uloži radeći često je plodniji za razvoj ličnosti od zadovoljstava i zabave koji mu se danas nude. I u prinudni rad dete unosi nešto od igre jer je ono biće igre (homo ludens). I na taj način gradi i ostvaruje sebe doprinoseći boljitku porodice.

Učešćem u zajedničkim aktivnostima s odraslima uspostavlja se uzajamnost odraslih i dece, pravi put za formiranje autentičnih ljudskih odnosa i smislenog življenja. Tako se približavaju svet dece i svet odraslih i prevazilazi sukob generacija.

Dr Isidor Graorac,
Novi Sad