Позитивне стране дечјег рада

Предмет истраживања о којем нас обавештава текст објављен у „Политици” 18. јула јесте злоупотреба дечјег рада, уз указивање на „опасна занимања и околности забрањене за млађе од 18 година” јер штетно делују на физичко и психичко здравље. Међутим, сматрам да би требало указати и на пожељно деловање рада.

Поменућу један пример. Породица баке Вере има велико имање и салаш у Бачкој, велики број оваца, крава, коза, свиња... Недавно ми је на пијаци причала како су њени унуци од четири године и годину и по са задовољством помагали у појењу стоке, држали су црева и пуштали воду у валове.

Сиромашна друштва и сиромашне породице у којима су деца приморана да раде, представљају посебан проблем. Овде се рад схвата као терет и неопходност, па се превиђа благотворно дејство активности деце. Зна се да је велики број деце у сеоским срединама укључен у послове о чијим социјалним, развојним и моралним последицама се не размишља. Напор који дете мора да уложи радећи често је плоднији за развој личности од задовољстава и забаве који му се данас нуде. И у принудни рад дете уноси нешто од игре јер је оно биће игре (хомо луденс). И на тај начин гради и остварује себе доприносећи бољитку породице.

Учешћем у заједничким активностима с одраслима успоставља се узајамност одраслих и деце, прави пут за формирање аутентичних људских односа и смисленог живљења. Тако се приближавају свет деце и свет одраслих и превазилази сукоб генерација.

Др Исидор Граорац,
Нови Сад