Pronađeni ostaci drevnog broda

Novi ostaci drevnog nasukanog broda nađeni su ove nedelje na površinskom kopu uglja „Drmno” kod Kostolca, tri kilometra severoistočno od antičkog Viminacijuma i dva kilometra zapadno od sela Kličevac, gde moćne mašine iskopavaju slojeve jalovine da bi došle do uglja. Ustanovljeno je da je brod očuvan u dužini od 13 metara, a da je njegova širina iznosila 3,5 metra.

„’Glodar 5’, kako u internoj komunikaciji radnici kopa zovu džinovski bager, zakačio je prilikom rada na dubini od osam metara ostatke nepoznatog objekta pravljenog od pravilno ređanih dasaka. Nakon što je tehničar na bageru obavestio dežurnog rudarskog inženjera, točak bagera je zaustavljen i pozvani su arheolozi iz arheološkog parka Viminacijum”, kaže za „Politiku” dr Miomir Korać iz Arheološkog instituta.

Poučeni iskustvom iz marta 2020, kada su u blizini nađeni ostaci više plovila – broda, monoksila i čamca, iz perioda od prvog veka pre nove ere pa do 17. veka nove ere, arheolozi Saša Redžić, Nemanja Mrđić, Mladen Jovičić, Petar Kojadinović i Kristina Živković su odmah ustanovili da bager kopa slojeve nekadašnjeg korita rukavca Dunava, tzv. Dunavca.

Korać ukazuje da je najverovatnije reč o ostacima barže kojim je teret prenošen rekom. Pokretan je veslima a u pogodnim situacijama brod je mogao koristiti i vetar za kretanje, uz upotrebu pomoćnog jedra. Ostaci broda jako su slični onima nađenim 2020. godine, ali se bez detaljnih analiza i uključivanja institucija i naučnika iz drugih oblasti (npr. merenje metodom radioaktivnog ugljenika), ne može sa sigurnošću utvrditi iz kog perioda oni potiču. Ima elemente koji podsećaju na rimski i možda je ranorimski, kasnoantički, ranovizantijski, ali najviše konstruktivno podseća na brodove koje su kod nas korišćeni od 11. do 17. veka. I koristile su ih sve zaraćene strane na Dunavu.

Započevši odmah arheološka iskopavanja, stručnjaci su utvrdili da su drvene daske i grede bile i dalje vlažne, kao i pesak iznad broda, a na taj način se i brod tako dobro očuvao uprkos proteklim vekovima. Ipak, veliku opasnost predstavljalo je jako sunce koje je pretilo da prebrzo isuši brod, te su članovi konzervatorske ekipe Dragana Gavrilović, Kristina Ponjavić i Mihailo Mandrapa drvene daske osvežavali vodom sve vreme, opisuje rad na terenu naš sagovornik. Nakon dva dana rada ostaci dobro očuvane olupine broda su u potpunosti iskopani, a potom i do detalja dokumentovani po pravilima arheološke nauke.

Ustanovljeno je da je „preživela” krma sa središnjim delom broda dok je pramac oštećen radom bagera, te se može pretpostaviti da je brod bio dugačak i preko 20 metara. Dno broda je pravljeno od ravnih dasaka različitih dužina, a spojevi dasaka su ispunjavani organskom materijom i fiksirani srpastim spojnicama od gvožđa.

Ostaci broda trenutno su zaštićeni i u toku su pripreme za njegovo premeštanje u budući prostor namenjen iskopanim drevnim brodovima koji se gradi u sklopu arheološkog parka Viminacijum. Zajedno sa prethodno nađenim brodovima, predstavljaće u budućnosti jedinstvenu atrakciju u našoj zemlji koja će svedočiti o višemilenijumskoj intenzivnoj plovidbi na Dunavu. „Sa brodovima koji su do sada nađeni na Viminacijumu stajemo u red sa najvećim muzejima za brodove u Nemačkoj i Francuskoj”, zaključuje Miomir Korać.