Moskva šalje besplatno žito u šest afričkih država

U kontekstu globalne konfrontacije velikih sila, Afrika je kontinent koji ulazi u političko-ekonomski fokus kao ogromna, bogata teritorija koja može mnogo da ponudi. Ali afričke države imaju svoju istoriju, konflikte i afinitete koje simbolično oslikavaju dva detalja.

Na dvodnevni samit Rusija–Afrika u Sankt Peterburgu službenik gvinejske ambasade u Moskvi je stigao u majici s likom Vladimira Putina i čak izjavio da je to njegova duša. S druge strane, predstavnik dela afričkih država orijentisanih ka SAD i Evropi, visoki zvaničnik kenijskog ministarstva spoljnih poslova, rekao je da je ruska suspenzija žitnog sporazuma „nož u leđa” afričkim državama.

U vezi s ovim sporazumom, o kojem će biti reči tokom foruma, postoje dva pristupa. Ruska strana tvrdi, a to je potvrdila i Svetska banka, da je tokom godinu dana manje od tri odsto žita iz Ukrajine stiglo u Afriku. Pritom, nijedan od zahteva Rusije da bi funkcionisao izvoz žitarica iz Ukrajine nije ispunjen, pa su izvoz ruskog žita i mineralnih đubriva i dalje pod blokadom. Putin je nekoliko puta ponovio da su evropske države glavni uvoznici ukrajinskog žita, koje prerađuju i dalje prodaju. Pre nekoliko dana pet evropskih država (Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka) izjasnilo se da želi najmanje do kraja godine da produži zabranu uvoza ukrajinskih žitarica na svoju teritoriju (tranzit je dozvoljen).

Zapadne vlade ceo proces izvoza ukrajinskih žitarica predstavljaju kao humanitarni, a ne komercijalni i tvrde da je Rusija kriva za nedostatak hrane u najsiromašnijim državama. Na jučerašnjoj plenarnoj sednici Putin je zabrinutost Zapada za Afriku nazvao praznim pričama. Njegova najava da je Rusija spremna da besplatno isporuči žito Africi dobila je juče i konkretne detalje: Moskva je spremna da u roku od četiri meseca besplatno pošalje 25.000 do 50.000 tona žita u Zimbabve, Burkinu Faso, Somaliju i Eritreju. Ruski predsednik je dodao da bi neke afričke zemlje, nakon dobijanja tehnologije, mogle i same da postanu proizvođači hrane, pa čak i izvoznici.

Razlika u pristupu afričkom kontinentu između sila koje se na njemu bore za prevlast, po svemu sudeći, jeste ključna. Rusija nudi Afrikancima postkolonijalnu agendu i pokušava da im pomogne da postanu punopravni politički akteri, a ne samo primaoci povremene pomoći. Putin je konstatovao da Afrika postaje jedan od polova multipolarnog sveta u nastajanju i izrazio nadu da će Afrička unija u septembru postati punopravna članica G20.

Trgovina agroindustrijskim proizvodima između Rusije i afričkih zemalja porasla je 2022. za 10 odsto (11,5 miliona tona), a od početka 2023. za 60 odsto (10 miliona tona), rekao je Putin i precizirao da je prošle godine ona iznosila 6,7 milijardi dolara, a ukupan rusko-afrički trgovinski promet iznosio je 2022. godine 18 milijardi dolara. Putin je ponovio i činjenicu da je Rusija ta koja daje znatan doprinos globalnoj prehrambenoj bezbednosti, jer udeo Rusije na svetskom tržištu pšenice iznosi 20 odsto, dok je udeo Ukrajine manji od pet odsto.

Zapadni odgovor na strategiju poslovanja Rusije s afričkim državama je tvrdnja da Moskva time „kupuje” afričke glasove u Ujedinjenim nacijama. Navodno bi kampanja mogla da rezultira time da se afričke države uzdržavaju od glasanja u UN kojim se osuđuje Rusija i lobiranjem kod zapadnih vlada da joj se ublaže ekonomska ograničenja.

Trvenja između SAD i Rusije odvijala su se na diplomatskom planu i uoči samita na kojem učestvuje 17 afričkih šefova država i 49 delegacija. Kremlj je optužio zapadne države za pokušaj sprečavanja afričkih zemalja da učestvuju na samitu, drugom, posle onog održanog u Sočiju 2019. godine. Dmitrij Peskov je rekao da je broj gostiju smanjen zbog „intervencije SAD, Francuske i drugih zemalja”.

Ilustrativan primer značaja Afrike za ostatak sveta jeste i nedavni državni udar u Nigeru, koji bi mogao da dovede do prekida isporuke uranijama Francuskoj, nuklearnoj sili. Neki analitičari tvrde da u Nigeru sada traže zaštitu Rusije, jer im je dosta prodaje sirovina pod neravnopravnim uslovima.

Kao što je poznato, Rusija je preko privatne vojne kompanije „Vagner”, iza koje stoji ruska država, nastavila da pruža vojnu zaštitu vladama nekoliko afričkih država, poput Malija i Centralnoafričke Republike.

Industrijska zona u Sueckom kanalu

Ruska strana namerava da uskoro pokrene stvaranje industrijske zone u blizini Sueckog kanala, u Egiptu, najavio je Putin posle razgovora s kolegom Abdel Fatahom el Sisijem. „Očekujem da će izgradnja prvih proizvodnih pogona početi ove godine, a u budućnosti će se roba koja se tamo proizvodi izvoziti širom Afrike”, rekao je ruski predsednik.