Москва шаље бесплатно жито у шест афричких држава

У контексту глобалне конфронтације великих сила, Африка је континент који улази у политичко-економски фокус као огромна, богата територија која може много да понуди. Али афричке државе имају своју историју, конфликте и афинитете које симболично осликавају два детаља.

На дводневни самит Русија–Африка у Санкт Петербургу службеник гвинејске амбасаде у Москви је стигао у мајици с ликом Владимира Путина и чак изјавио да је то његова душа. С друге стране, представник дела афричких држава оријентисаних ка САД и Европи, високи званичник кенијског министарства спољних послова, рекао је да је руска суспензија житног споразума „нож у леђа” афричким државама.

У вези с овим споразумом, о којем ће бити речи током форума, постоје два приступа. Руска страна тврди, а то је потврдила и Светска банка, да је током годину дана мање од три одсто жита из Украјине стигло у Африку. Притом, ниједан од захтева Русије да би функционисао извоз житарица из Украјине није испуњен, па су извоз руског жита и минералних ђубрива и даље под блокадом. Путин је неколико пута поновио да су европске државе главни увозници украјинског жита, које прерађују и даље продају. Пре неколико дана пет европских држава (Бугарска, Мађарска, Пољска, Румунија и Словачка) изјаснило се да жели најмање до краја године да продужи забрану увоза украјинских житарица на своју територију (транзит је дозвољен).

Западне владе цео процес извоза украјинских житарица представљају као хуманитарни, а не комерцијални и тврде да је Русија крива за недостатак хране у најсиромашнијим државама. На јучерашњој пленарној седници Путин је забринутост Запада за Африку назвао празним причама. Његова најава да је Русија спремна да бесплатно испоручи жито Африци добила је јуче и конкретне детаље: Москва је спремна да у року од четири месеца бесплатно пошаље 25.000 до 50.000 тона жита у Зимбабве, Буркину Фасо, Сомалију и Еритреју. Руски председник је додао да би неке афричке земље, након добијања технологије, могле и саме да постану произвођачи хране, па чак и извозници.

Разлика у приступу афричком континенту између сила које се на њему боре за превласт, по свему судећи, јесте кључна. Русија нуди Африканцима постколонијалну агенду и покушава да им помогне да постану пуноправни политички актери, а не само примаоци повремене помоћи. Путин је констатовао да Африка постаје један од полова мултиполарног света у настајању и изразио наду да ће Афричка унија у септембру постати пуноправна чланица Г20.

Трговина агроиндустријским производима између Русије и афричких земаља порасла је 2022. за 10 одсто (11,5 милиона тона), а од почетка 2023. за 60 одсто (10 милиона тона), рекао је Путин и прецизирао да је прошле године она износила 6,7 милијарди долара, а укупан руско-афрички трговински промет износио је 2022. године 18 милијарди долара. Путин је поновио и чињеницу да је Русија та која даје знатан допринос глобалној прехрамбеној безбедности, јер удео Русије на светском тржишту пшенице износи 20 одсто, док је удео Украјине мањи од пет одсто.

Западни одговор на стратегију пословања Русије с афричким државама је тврдња да Москва тиме „купује” афричке гласове у Уједињеним нацијама. Наводно би кампања могла да резултира тиме да се афричке државе уздржавају од гласања у УН којим се осуђује Русија и лобирањем код западних влада да јој се ублаже економска ограничења.

Трвења између САД и Русије одвијала су се на дипломатском плану и уочи самита на којем учествује 17 афричких шефова држава и 49 делегација. Кремљ је оптужио западне државе за покушај спречавања афричких земаља да учествују на самиту, другом, после оног одржаног у Сочију 2019. године. Дмитриј Песков је рекао да је број гостију смањен због „интервенције САД, Француске и других земаља”.

Илустративан пример значаја Африке за остатак света јесте и недавни државни удар у Нигеру, који би могао да доведе до прекида испоруке уранијама Француској, нуклеарној сили. Неки аналитичари тврде да у Нигеру сада траже заштиту Русије, јер им је доста продаје сировина под неравноправним условима.

Као што је познато, Русија је преко приватне војне компаније „Вагнер”, иза које стоји руска држава, наставила да пружа војну заштиту владама неколико афричких држава, попут Малија и Централноафричке Републике.

Индустријска зона у Суецком каналу

Руска страна намерава да ускоро покрене стварање индустријске зоне у близини Суецког канала, у Египту, најавио је Путин после разговора с колегом Абдел Фатахом ел Сисијем. „Очекујем да ће изградња првих производних погона почети ове године, а у будућности ће се роба која се тамо производи извозити широм Африке”, рекао је руски председник.