Kad će Poljska i Belorusija da zarate

Grupa od 100 vojnika iz ruske privatne vojne kompanije "Vagner" približila se beloruskom gradu Grodno, blizu granice sa Poljskom, izjavio je koliko juče poljski premijer Mateuš Moravjecki

„Situacija postaje sve opasnija... Najverovatnije će vagnerovci biti prerušeni u beloruske graničare i pomoći ilegalnim migrantima da dođu na poljsku teritoriju i destabilizuju Poljsku - rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare u Glivicama, na zapadu Poljske.

„Oni će najverovatnije pokušati da uđu u Poljsku pretvarajući se da su ilegalni migranti i to predstavlja dodatnu pretnju - istakao je Moravjecki, ne navodeći izvor svojih informacija.

Podsetimo da je u prošli četvrtak Aleksandar Lukašenko na sastanku državnog saveta šefova bezbednosnih i specijalnih službi optužio Poljsku, Litvaniju i Ukrajina da kuju zaveru i planiraju da silom udju i dejstvuju po Belorusiji,

„Ali Minsk to neće dozvoliti“, rekao je tada  Aleksandar Lukašenko na sastanku.

„Što se tiče Belorusije, želeo bih da napomenem da se u Poljskoj, Litvaniji i, nažalost, Ukrajini, pripadnici ilegalnih oružanih formacija obučavaju i pokušavaju da u zemlji stvore ekstremističke ćelije „spavača“. O tome svedoče najnovije činjenice“, istakao je beloruski lider. Prema njegovim rečima, sprema se scenario nasilnog preuzimanja vlasti u Minsku..

„Mi to vidimo i nećemo dozvoliti da se to dogodi“, rekao je Lukašenko.

Istorijat napetosti na poljsko-beloruskoj granici, nije nov. U zimu pred sukob Rusije I Ukrajine, mesecima su hiljade muškaraca, žena i dece, uglavnom sa Bliskog istoka, dolazile na zapadnu granicu Belorusije u pokušaju da se preko Poljske domognu Evropske unije.

Poljske snage bezbednosti su bile neumoljive, ne dozvolivši migrantima da probiju ogradu od bodljikave žice, a u nekoliko navrata bilo je i ozbiljnijih incidenata, pa su koristile suzavac i vodene topove da ih odvrate.

EU je optužila Belorusiju da namerno gura migrante, uglavnom sa Bliskog istoka, na granicu kako bi destabilizovala Uniju.

Pokušaje Varšave da odbrani svoju granicu podržale su zemlje i institucije koje su inače u sukobu s poljskom vladom zbog utiska da zemlja nazaduje na polju demokratije i vladavine prava.

Pre tačno mesec dana Lukašenko je kao vrhovni komandant naredio punu borbenu gotovost vojske:

„Cilj Minska je da spreči širenje oružanog sukoba na Belorusiju i da spreči udar na njenoj teritoriji. Naša otadžbina od Bresta do Vladivostoka - to je teritorija, sloboda i naši narodi koji tu žive žive. Istorija pamti: Belorusi znaju da brane svoju zemlju. Bili smo i bićemo jači od bilo kakvih izazova", rekao je predsednik Belorusije.

Ta odluka je bila signal za Varšavu, da odgovori sličnim merama.

Dve države su definitivno neprijateljske zemlje. Analitičari konstatuju da između konflikta i popuštanja – obe biraju konflikt..

Poljski predsednik Andžej Duda pozvao je Severnoatlantsku alijansu još zimus da deluje brže u slučaju napada na  Poljsku, ističući potrebu za novim planovima NATO-a za istočni bok. I zaista NATO je dopremio 20.000 vojnika koji su sada pod punom opremom stacionirani u blizini beloruske granice.

„Želeli bismo da NATO brže reaguje na potencijalni napad”, rekao je tada Duda na konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu.

Zauzvrat, Rusija je premestila PVO sisteme s nuklearnim glavama u Belorusiju i Putin se koliko juče izjasnio: „Mi ne želimo sukob, ali smo spremni za tako nešto”.

Procene su da ako poljski vojnici nakon nekog isforsiranog konflikta pređu granicu, NATO ne bi „morao da po statutu alijanse štiti svoju članicu”, ali da joj pomaže i gura u sukob – više je nego jasno.

Obe strane su naoštrene, a mnogo je onih koji veruju da će do incidenta i sukoba doći u bliskoj budućnosti. Ratom se, to se zna, zataškavaju i guraju u zadnji plan svi nagomilani problemi. A u obe države ih ima na pretek. Zato tenzije rastu iz dana u dan.