Spasilačka diplomatija zbližava Tursku i Grčku

Posle požara na Rodosu i još nekoliko ostrva, Turska je među prvima priskočila u pomoć Grčkoj kako bi obuzdala vatrenu stihiju koja besni danima. Tako je nastavljena „vanredna diplomatija” između dve susedne zemlje, koja je započela u februaru ove godine, kad je jugoistočnu Anadoliju pogodio razoran zemljotres koji je odneo više od 50.000 života.

Turska je među prvim zemljama koje su sada pritekle u pomoć Atini. „Mi smo poslali dva specijalna aviona i helikopter”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan i naglasio da će njegova zemlja nastaviti da pomaže Atini kako bi se izborila s vatrenom stihijom.

Premijer Kirijakos Micotakis zahvalio je Ankari za pomoć, preneli su turski mediji. Ovaj slučaj potvrđuje da su susedne zemlje „osuđene na saradnju”, ma koliko da imaju poremećene odnose, kao što je to decenijama slučaj između Grčke i Turske. Kada je razorni zemljotres 6. februara ove godine pogodio deset provincija u jugoistočnoj Anadoliji, Grčka je prva pritekla u pomoć Turskoj.

Ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas bio je prvi visoki strani političar koji je, u pratnji domaćina, obišao razoreno područje. Tom prilikom susreo se i s pripadnicima grčke spasilačke ekipe koja je radila na raščišćavanju ruševina i spasavanju zatrpanih građana.

Nova klima u odnosima Turske i Grčke mogla je da se oseti i na nedavnom samitu NATO-a koji je 11. jula održan u Vilnjusu u Litvaniji. Mimo najava i očekivanja, lideri dve susedne zemlje, Erdogan i Micotakis, razgovarali su na marginama tog skupa iako pre toga mesecima nisu želeli da vide jedan drugog.

„Susret je protekao u dobroj atmosferi. Lideri dve zemlje saglasili su se da bi ubuduće trebalo da se održavaju česti kontakti na svim nivoima kako bi se stvorila klima međusobnog poverenja, što bi na kraju moglo da dovede do normalizacije i poboljšanja odnosa”, saopšteno je u Ankari.

Predsednik Erdogan je prošle godine zapretio da više ne želi da vidi Micotakisa zato što je vodio kampanju da Amerika ne prodaje vojne avione Ankari, pošto ih koristi za ugrožavanje susednih zemalja, uključujući i Grčku.

Posle pobede na majskim predsedničkim izborima, u Ankari su očigledno shvatili da moraju da normalizuju umnogome poremećene odnose sa zemljama NATO-a i EU, kako Turska ne bi ostala na periferiji međunarodnih zbivanja. Pogotovo što Erdogan nije uveo sankcije Rusiji i što je često u kontaktu s Vladimirom Putinom. To sigurno neće ići brzo i bez novih trzavica, pošto dve susedne zemlje godinama imaju „crvene linije” u vezi s mnogim pitanjima: rešenjem kiparskog problema, razgraničenjem u Mediteranu, položajem grčke, odnosno turske manjine.

Ankara sada pokušava da i preko Grčke otvori put za poboljšanje odnosa s EU koji su se našli „na ledu” zbog progona građana i kršenja ljudskih prava posle pokušaja državnog udara 2016. godine. U Briselu to kvalifikuju kao obračun s „političkim protivnicima” kako bi Erdogan učvrstio pozicije u zemlji, što mu je pomoglo da pobedi na nedavnim parlamentarnim i predsedničkim izborima. On to demantuje i traži oživljavanje pristupnih pregovora s EU, koji nisu odmakli od početka, iako su otvoreni 2005, istog dana kad i s Hrvatskom, koja je već deset godina punopravni član evropske porodice.