Спасилачка дипломатија зближава Турску и Грчку

После пожара на Родосу и још неколико острва, Турска је међу првима прискочила у помоћ Грчкој како би обуздала ватрену стихију која бесни данима. Тако је настављена „ванредна дипломатија” између две суседне земље, која је започела у фебруару ове године, кад је југоисточну Анадолију погодио разоран земљотрес који је однео више од 50.000 живота.

Турска је међу првим земљама које су сада притекле у помоћ Атини. „Ми смо послали два специјална авиона и хеликоптер”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган и нагласио да ће његова земља наставити да помаже Атини како би се изборила с ватреном стихијом.

Премијер Киријакос Мицотакис захвалио је Анкари за помоћ, пренели су турски медији. Овај случај потврђује да су суседне земље „осуђене на сарадњу”, ма колико да имају поремећене односе, као што је то деценијама случај између Грчке и Турске. Када је разорни земљотрес 6. фебруара ове године погодио десет провинција у југоисточној Анадолији, Грчка је прва притекла у помоћ Турској.

Министар спољних послова Никос Дендијас био је први високи страни политичар који је, у пратњи домаћина, обишао разорено подручје. Том приликом сусрео се и с припадницима грчке спасилачке екипе која је радила на рашчишћавању рушевина и спасавању затрпаних грађана.

Нова клима у односима Турске и Грчке могла је да се осети и на недавном самиту НАТО-а који је 11. јула одржан у Вилњусу у Литванији. Мимо најава и очекивања, лидери две суседне земље, Ердоган и Мицотакис, разговарали су на маргинама тог скупа иако пре тога месецима нису желели да виде један другог.

„Сусрет је протекао у доброј атмосфери. Лидери две земље сагласили су се да би убудуће требало да се одржавају чести контакти на свим нивоима како би се створила клима међусобног поверења, што би на крају могло да доведе до нормализације и побољшања односа”, саопштено је у Анкари.

Председник Ердоган је прошле године запретио да више не жели да види Мицотакиса зато што је водио кампању да Америка не продаје војне авионе Анкари, пошто их користи за угрожавање суседних земаља, укључујући и Грчку.

После победе на мајским председничким изборима, у Анкари су очигледно схватили да морају да нормализују умногоме поремећене односе са земљама НАТО-а и ЕУ, како Турска не би остала на периферији међународних збивања. Поготово што Ердоган није увео санкције Русији и што је често у контакту с Владимиром Путином. То сигурно неће ићи брзо и без нових трзавица, пошто две суседне земље годинама имају „црвене линије” у вези с многим питањима: решењем кипарског проблема, разграничењем у Медитерану, положајем грчке, односно турске мањине.

Анкара сада покушава да и преко Грчке отвори пут за побољшање односа с ЕУ који су се нашли „на леду” због прогона грађана и кршења људских права после покушаја државног удара 2016. године. У Бриселу то квалификују као обрачун с „политичким противницима” како би Ердоган учврстио позиције у земљи, што му је помогло да победи на недавним парламентарним и председничким изборима. Он то демантује и тражи оживљавање приступних преговора с ЕУ, који нису одмакли од почетка, иако су отворени 2005, истог дана кад и с Хрватском, која је већ десет година пуноправни члан европске породице.