Hr­vat­ska bi da Cr­noj Go­ri oduzme „Jadran”

Pod­go­ri­ca – Hr­vat­ska je upu­ti­la pro­test­nu no­tu Cr­noj Go­ri zbog bro­da „Ja­dran” na­vo­de­ći da je „svo­ja­ta­nje tu­đe imo­vi­ne pro­tiv­no uobi­ča­je­nim obi­ča­ji­ma, me­đu­na­rod­nom pra­vu i evrop­skim vred­no­sti­ma za ko­je se je Cr­na Go­ra opre­de­li­la”.

I isto vre­me po­sla­ni­ca Evrop­skog par­la­men­ta iz Hr­vat­ske Že­lja­na Zov­ko pre­da­la je amand­man na na­crt iz­ve­šta­ja o Cr­noj Go­ri ko­jim po­zi­va da se ne­re­še­na pi­ta­nja gra­ni­ce s Hr­vat­skom (ta­ko­đe i Sr­bi­jom) za­tvo­re što je pre mo­gu­će to­kom pro­ce­sa pri­stu­pa­nja EU. Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va Hr­vat­ske upu­ti­lo je pro­test­nu no­tu Cr­noj Go­ri zbog obe­le­ža­va­nja de­ve­de­set go­di­na škol­skog bro­da „Ja­dran” na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, je­dre­nja­ka ko­ji Hr­vat­ska, na raz­ne na­či­ne, po­ku­ša­va da pre­u­zme još od 1991. go­di­ne.

Zva­nič­ni Za­greb je za­tra­žio od Pod­go­ri­ce da pri­o­ri­tet­no pri­stu­pi bi­la­te­ral­nom re­ša­va­nju sud­bi­ne tog bro­da, ka­ko su na­ve­li u no­ti, „sim­bo­la vi­še­sto­let­ne hr­vat­ske po­mor­ske tra­di­ci­je”.

Zah­te­va­ju od Cr­ne Go­re da iz­be­ga­va jed­no­stra­ne ak­tiv­no­sti ko­je su „su­prot­ne na­sto­ja­nji­ma da se u du­hu do­bro­su­sed­skih od­no­sa, na­če­li­ma po­što­va­nja i me­đu­na­rod­nog pra­va pro­na­đe traj­no re­še­nje”. Za­gre­bač­ko mi­ni­star­stvo pod­se­ća da Ugo­vor o pi­ta­nji­ma suk­ce­si­je „da­je prav­ni okvir i oba­ve­zu­je dr­ža­ve na­sta­le ras­pa­dom SFRJ da re­še pi­ta­nje voj­ne imo­vi­ne, pa oče­ku­je da Cr­na Go­ra po­tvr­di vla­sni­štvo Hr­vat­ske nad tim bro­dom te da joj ga pre­da”.

U sa­op­šte­nju se do­da­je da će „to pi­ta­nje osta­ti re­dov­na te­ma svih bi­la­te­ral­nih sa­sta­na­ka iz­me­đu dve su­sed­ne dr­ža­ve i Hr­vat­ska će is­tra­ja­ti na po­vrat­ku je­dre­nja­ka”.

Še­zde­se­tak me­ta­ra du­ga­čak be­li je­dre­njak iz­gra­đen je 1933, u vre­me Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, i to uglav­nom do­bro­volj­nim pri­lo­zi­ma. De­ce­ni­ja­ma, do ras­pa­da SFRJ, bio je u Spli­tu. U tim ha­o­tič­nim vre­me­ni­ma, kao i sko­ro ce­lo­kup­na Ju­go­slo­ven­ska rat­na mor­na­ri­ca, pre­ba­zi­ran je na Cr­no­gor­sko pri­mor­je i da­nas je uglav­nom u Tiv­tu. Cr­na Go­ra od pro­šle ne­de­lje ni­zom ma­ni­fe­sta­ci­ja obe­le­ža­va 90. go­di­šnji­cu bro­da, zbog če­ga je Mi­ni­star­stvo vanj­skih i evrop­skih po­slo­va u no­ti iz­ra­zi­lo oštar pro­test.

Spor oko gra­ni­ce s Hr­vat­skom, ak­tu­e­lan de­ce­ni­ja­ma, ni­je se po­ma­kao od či­nje­ni­ce da for­mi­ra­na ko­mi­si­ja iz­me­đu Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske ko­ja je tre­ba­lo da se ba­vi pi­ta­njem spor­ne gra­ni­ce na Pre­vla­ci. Iz­ve­štaj o Cr­noj Go­ri tre­ba­lo bi pred evrop­skim po­sla­ni­ci­ma da se na­đe kra­jem av­gu­sta ili po­čet­kom sep­tem­bra.

O spor­nom jedrenjaku, ko­ji se u di­plo­mat­skim kru­go­vi­ma raz­u­me sa­mo kao po­vod, go­vo­rio je ne­dav­no i pre­mi­jer Hr­vat­ske An­drej Plen­ko­vić, ko­ji je is­ta­kao pro­blem gra­ni­ce na Pre­vla­ci i pro­ce­su­i­ra­nja od­go­vor­nih za na­vod­ne rat­ne zlo­či­ne ko­je su cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni po­či­ni­li nad dr­ža­vlja­ni­ma Hr­vat­ske.