Хр­ват­ска би да Цр­ној Го­ри одузме „Јадран”

Под­го­ри­ца – Хр­ват­ска је упу­ти­ла про­тест­ну но­ту Цр­ној Го­ри због бро­да „Ја­дран” на­во­де­ћи да је „сво­ја­та­ње ту­ђе имо­ви­не про­тив­но уоби­ча­је­ним оби­ча­ји­ма, ме­ђу­на­род­ном пра­ву и европ­ским вред­но­сти­ма за ко­је се је Цр­на Го­ра опре­де­ли­ла”.

И исто вре­ме по­сла­ни­ца Европ­ског пар­ла­мен­та из Хр­ват­ске Же­ља­на Зов­ко пре­да­ла је аманд­ман на на­црт из­ве­шта­ја о Цр­ној Го­ри ко­јим по­зи­ва да се не­ре­ше­на пи­та­ња гра­ни­це с Хр­ват­ском (та­ко­ђе и Ср­би­јом) за­тво­ре што је пре мо­гу­ће то­ком про­це­са при­сту­па­ња ЕУ. Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва Хр­ват­ске упу­ти­ло је про­тест­ну но­ту Цр­ној Го­ри због обе­ле­жа­ва­ња де­ве­де­сет го­ди­на школ­ског бро­да „Ја­дран” на Цр­но­гор­ском при­мор­ју, је­дре­ња­ка ко­ји Хр­ват­ска, на раз­не на­чи­не, по­ку­ша­ва да пре­у­зме још од 1991. го­ди­не.

Зва­нич­ни За­греб је за­тра­жио од Под­го­ри­це да при­о­ри­тет­но при­сту­пи би­ла­те­рал­ном ре­ша­ва­њу суд­би­не тог бро­да, ка­ко су на­ве­ли у но­ти, „сим­бо­ла ви­ше­сто­лет­не хр­ват­ске по­мор­ске тра­ди­ци­је”.

Зах­те­ва­ју од Цр­не Го­ре да из­бе­га­ва јед­но­стра­не ак­тив­но­сти ко­је су „су­прот­не на­сто­ја­њи­ма да се у ду­ху до­бро­су­сед­ских од­но­са, на­че­ли­ма по­што­ва­ња и ме­ђу­на­род­ног пра­ва про­на­ђе трај­но ре­ше­ње”. За­гре­бач­ко ми­ни­стар­ство под­се­ћа да Уго­вор о пи­та­њи­ма сук­це­си­је „да­је прав­ни оквир и оба­ве­зу­је др­жа­ве на­ста­ле рас­па­дом СФРЈ да ре­ше пи­та­ње вој­не имо­ви­не, па оче­ку­је да Цр­на Го­ра по­твр­ди вла­сни­штво Хр­ват­ске над тим бро­дом те да јој га пре­да”.

У са­оп­ште­њу се до­да­је да ће „то пи­та­ње оста­ти ре­дов­на те­ма свих би­ла­те­рал­них са­ста­на­ка из­ме­ђу две су­сед­не др­жа­ве и Хр­ват­ска ће ис­тра­ја­ти на по­врат­ку је­дре­ња­ка”.

Ше­зде­се­так ме­та­ра ду­га­чак бе­ли је­дре­њак из­гра­ђен је 1933, у вре­ме Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, и то углав­ном до­бро­вољ­ним при­ло­зи­ма. Де­це­ни­ја­ма, до рас­па­да СФРЈ, био је у Спли­ту. У тим ха­о­тич­ним вре­ме­ни­ма, као и ско­ро це­ло­куп­на Ју­го­сло­вен­ска рат­на мор­на­ри­ца, пре­ба­зи­ран је на Цр­но­гор­ско при­мор­је и да­нас је углав­ном у Тив­ту. Цр­на Го­ра од про­шле не­де­ље ни­зом ма­ни­фе­ста­ци­ја обе­ле­жа­ва 90. го­ди­шњи­цу бро­да, због че­га је Ми­ни­стар­ство вањ­ских и европ­ских по­сло­ва у но­ти из­ра­зи­ло оштар про­тест.

Спор око гра­ни­це с Хр­ват­ском, ак­ту­е­лан де­це­ни­ја­ма, ни­је се по­ма­као од чи­ње­ни­це да фор­ми­ра­на ко­ми­си­ја из­ме­ђу Цр­не Го­ре и Хр­ват­ске ко­ја је тре­ба­ло да се ба­ви пи­та­њем спор­не гра­ни­це на Пре­вла­ци. Из­ве­штај о Цр­ној Го­ри тре­ба­ло би пред европ­ским по­сла­ни­ци­ма да се на­ђе кра­јем ав­гу­ста или по­чет­ком сеп­тем­бра.

О спор­ном jедрењаку, ко­ји се у ди­пло­мат­ским кру­го­ви­ма раз­у­ме са­мо као по­вод, го­во­рио је не­дав­но и пре­ми­јер Хр­ват­ске Ан­дреј Плен­ко­вић, ко­ји је ис­та­као про­блем гра­ни­це на Пре­вла­ци и про­це­су­и­ра­ња од­го­вор­них за на­вод­не рат­не зло­чи­не ко­је су цр­но­гор­ски др­жа­вља­ни по­чи­ни­ли над др­жа­вља­ни­ма Хр­ват­ске.