Ljudska prava iz američkog centra

Američka politika teži da bude lider sveta. Međutim, slika sveta se ubrzano menja. Odnosi u državnim granicama, odnosi između država, odnosi između kontinenata ušli su u zonu uzburkanosti. Najveća promena je u borbi za „presto” gospodara svetom: jedna naoružana do vrha ili više velikih sila u ravnoteži oružja i odgovornosti za život na zemlji.

Amerika se suočila sa novim, moćnim centrima globalne moći ali i sa opadanjem ideologije samoproklamovanog liderstva na raznim vanevropskim tačkama planete. Više je razloga za pretvaranje američke politike u svetski problem.

Već dvesta godina Amerika gradi sliku o sebi kao državi u kojoj cveta posesivno shvaćena sloboda; takva samosvest nalaže im da šire takvu slobodu po svetu. Ali to je, piše u Tokvilovoj knjizi „Demokratija u Americi”, razlog da svi prijatelji demokratije „treba neprestano da upiru zabrinut pogled” prema toj ideologiji (str. 507). Njihove političke elite misle i deluju decenijama kao čuvari svetske slobode. Ovaj tip političkog narcisizma nailazi na više prepreka. Evo prve. Ako drže do slobode, onda američka politika mora da prihvati suštinsku odliku ove vrednosti, a to je slobodan izbor; kada nameću slobodu drugim narodima i državama, onda moraju da prihvate njihov izbor. Negde im odgovara, ali tamo gde im ne odgovara izbor političkog puta ili izbor političkih lidera odustaju od ove vrednosti i uvode, za njih nepodobnim političarima, sankcije. Ponekad posežu za kaznama u raznim oblicima. Kakva je to zahtevana sloboda? Nikakva. Mišljenje koje bi težilo otkriću „prave” i „istinske” slobode, uočio je davno Dž. S. Mil, rizikovalo bi se da postane dogma, i u krajnjoj liniji izmetnulo bi se u tiraniju Robespjerove paradigme.

Amerika je problem i zbog svoje ideologije građanizma. Ova država nema istoriju kao većina drugih nacija. Amerika je ustavna nacija. Ona širi ideologiju građanske države u sve delove sveta i tako stvara sukob između građanizma i nacionalizma. Ali kad zatreba, američka politika podržava nacionalizam, a prećutkuje građanizam kao što je to bilo na primeru republičkih nacionalizama tokom razbijanja SFRJ, a posebno u slučaju pothranjivanja manjinskog (pokrajinskog) albanskog nacionalizma na Kosovu i Metohiji.

Treće, američka politika se reklamira demokratijom, ljudskim pravima, vladavinom prava, slobodnim tržištem, civilnim društvom. Ova retorika je zavodljiva i prihvatljiva ali samo do granice iza koje se nalazi velika vojna sila NATO. Od 1945. godine američka politika je sa nekim NATO državama vodila 40 ratova po svetu, ali i veliki broj tajnih operacija protiv manjih država i njihovih lidera. Nekada uz pomoć svoje vojske, nekada uz pomoć domaćih vojnih i civilnih snaga koje snabdeva oružjem, novcem i logistikom. Zapad je glasno ćutao dok su ubijani milioni nedužnih ljudi. Ta igra mira i rata je progledana i teško je nekog danas uveriti da se bombama podstiče sloboda i demokratija. Kao i igra sa vladavinom prava koja se uprkos potpisanim dokumentima polako kruni i izopačuje, a to je primer Dejtona i Republike Srpske. I niz drugih primera.

Tu je i kulturološki razlog. Američka kultura je izrazito materijalistički orijentisana. Rodno mesto pragmatizma je tamo. Širenje takve kulture na druge delove sveta, druge nacije i kulture neminovno se sudara sa tradicijama i stvara probleme. Zar treba dokazivati da verski ili duševni karakter neke kulture neće doći u sukob sa nametanjem agresivne materijalističke kulture.

A šta Srbi mogu da dodaju ovoj temi? Mnogo. Premnogo. Bombardovani su, oteta im je pokrajina, prognan srpski narod iz Hrvatske i KiM-a, haški optuženici osuđeni na 1.138 godina zatvora, užasni falsifikat sa pojmom srebreničkog genocida! Tri decenije mučenje Srba traje, a na korist svim ne-Srbima iz bivše SFRJ.

Savremeni svet nije onaj od pre tri decenije. U opštoj emancipaciji nacija, čoveka, mediji su odigrali važnu ulogu. Danas se sve vidi i sve čuje. A posebno govor i ponašanje onih koji se bore za gospodarenjem svetom. Teško je danas staviti maramu na oči i čepove u uši onima koji treba samo da slušaju šta je sloboda i da uvezu demokratiju, ljudska prava iz američkog centra.

Naučni savetnik