Људска права из америчког центра

Америчка политика тежи да буде лидер света. Међутим, слика света се убрзано мења. Односи у државним границама, односи између држава, односи између континената ушли су у зону узбурканости. Највећа промена је у борби за „престо” господара светом: једна наоружана до врха или више великих сила у равнотежи оружја и одговорности за живот на земљи.

Америка се суочила са новим, моћним центрима глобалне моћи али и са опадањем идеологије самопрокламованог лидерства на разним ваневропским тачкама планете. Више је разлога за претварање америчке политике у светски проблем.

Већ двеста година Америка гради слику о себи као држави у којој цвета посесивно схваћена слобода; таква самосвест налаже им да шире такву слободу по свету. Али то је, пише у Токвиловој књизи „Демократија у Америци”, разлог да сви пријатељи демократије „треба непрестано да упиру забринут поглед” према тој идеологији (стр. 507). Њихове политичке елите мисле и делују деценијама као чувари светске слободе. Овај тип политичког нарцисизма наилази на више препрека. Ево прве. Ако држе до слободе, онда америчка политика мора да прихвати суштинску одлику ове вредности, а то је слободан избор; када намећу слободу другим народима и државама, онда морају да прихвате њихов избор. Негде им одговара, али тамо где им не одговара избор политичког пута или избор политичких лидера одустају од ове вредности и уводе, за њих неподобним политичарима, санкције. Понекад посежу за казнама у разним облицима. Каква је то захтевана слобода? Никаква. Мишљење које би тежило открићу „праве” и „истинске” слободе, уочио је давно Џ. С. Мил, ризиковало би се да постане догма, и у крајњој линији изметнуло би се у тиранију Робеспјерове парадигме.

Америка је проблем и због своје идеологије грађанизма. Ова држава нема историју као већина других нација. Америка је уставна нација. Она шири идеологију грађанске државе у све делове света и тако ствара сукоб између грађанизма и национализма. Али кад затреба, америчка политика подржава национализам, а прећуткује грађанизам као што је то било на примеру републичких национализама током разбијања СФРЈ, а посебно у случају потхрањивања мањинског (покрајинског) албанског национализма на Косову и Метохији.

Треће, америчка политика се рекламира демократијом, људским правима, владавином права, слободним тржиштем, цивилним друштвом. Ова реторика је заводљива и прихватљива али само до границе иза које се налази велика војна сила НАТО. Од 1945. године америчка политика је са неким НАТО државама водила 40 ратова по свету, али и велики број тајних операција против мањих држава и њихових лидера. Некада уз помоћ своје војске, некада уз помоћ домаћих војних и цивилних снага које снабдева оружјем, новцем и логистиком. Запад је гласно ћутао док су убијани милиони недужних људи. Та игра мира и рата је прогледана и тешко је неког данас уверити да се бомбама подстиче слобода и демократија. Као и игра са владавином права која се упркос потписаним документима полако круни и изопачује, а то је пример Дејтона и Републике Српске. И низ других примера.

Ту је и културолошки разлог. Америчка култура је изразито материјалистички оријентисана. Родно место прагматизма је тамо. Ширење такве културе на друге делове света, друге нације и културе неминовно се судара са традицијама и ствара проблеме. Зар треба доказивати да верски или душевни карактер неке културе неће доћи у сукоб са наметањем агресивне материјалистичке културе.

А шта Срби могу да додају овој теми? Много. Премного. Бомбардовани су, отета им је покрајина, прогнан српски народ из Хрватске и КиМ-а, хашки оптуженици осуђени на 1.138 година затвора, ужасни фалсификат са појмом сребреничког геноцида! Три деценије мучење Срба траје, а на корист свим не-Србима из бивше СФРЈ.

Савремени свет није онај од пре три деценије. У општој еманципацији нација, човека, медији су одиграли важну улогу. Данас се све види и све чује. А посебно говор и понашање оних који се боре за господарењем светом. Тешко је данас ставити мараму на очи и чепове у уши онима који треба само да слушају шта је слобода и да увезу демократију, људска права из америчког центра.

Научни саветник