Visoke cene usluga majstora

Hej, majstori, majstori, gde će vam duša, zbog visokih cena svojih usluga?

Ovo je sezona kad majstori najviše rade i dobro zarade. Uglavnom su muškog roda i većina njih je kroz praksu stekla svoje zanatsko znanje, a ima i onih koji su završili prave zanatske škole. Ima ih dovoljno za sve usluge, dobrih i loših, poštenih i pouzdanih i onih koji su najviše traženi. Na njihove usluge se često mora sačekati. Neki rade i teže poslove, srećniji sav svoj alat mogu da smeste u malo veću torbu, dok jedan broj njih mora imati i kombi i dosta skupog alata.

Jednostavno, bez majstora se ne može, mada često i mi, s malo znanja i alata po sistemu „uradi sam”, možemo popraviti i sanirati bar neke sitnije stvari. Tako i treba. Baš zato u kući ili stanu pri ruci imamo taj osnovni alat, treba nam ionako često. I mi volimo da nešto pravimo ili majstorišemo.

Stari su uvek govorili:

– Prvo, sinko, završi neki zanat, pa se onda dalje školuj!

Za neke zanatlije kažu da imaju zlatne ruke . Često se zanat nasleđuje i tako nauči još od malih nogu. Ti momci i dobro prođu u životu. Tu su i šegrti, koje strogi majstori dobro obuče za taj zanat. Žal je i za veoma retkim zanatima, kao i onim u nestajanju.

Zanatlije su nosioci razvoja države i u Evropi tražena i cenjena radna snaga. Pre se više osnovaca opredeljivalo za zanat, danas je interesovanje slabije. Valjda dualno obrazovanje popravlja to i takvo stanje.

Biti majstor u firmi i taj posao raditi privatno, velika je razlika – u ceni jednog sata ili privatne dnevnice. Sve se radi po kvadratu i cena obračunava samo u evrima, od jednog pa naviše. E, tu je za nas problem, jer su te cene višestruko veće privatno, što će reći da su naši domaći majstori za građane preskupi. Svi kao da se dogovaraju i imaju skoro ujednačene cene. Drugo, materijali su preskupi i za iole ozbiljnije unutrašnje kućne radove treba podosta para da se to i uradi. Debelo nas to sve košta, a moraju se kuće i stanovi bar minimalno održavati. Da su cene tih radova i dvaput i triput veće nego u firmi, još bi za nas to bio spas. Skriveni troškovi, koji se ne vide odmah, mogu biti dosta veliki.

Nije čudo da imamo dosta ružnih fasada i propalih krovova, loših prozora i vrata i kuća bez toplotne izolacije. U tom trouglu trgovaca, radova i materijala ostajemo često nemoćni. Dobar primer je naplata za uvođenje centralnog grejanja, od opštine do opreme i majstora. Zato nam se gusti dim još iz dimnjaka vije, mrzne voda i hladno nam je u kući. Da li je to samo naš specifikum, ali majstori nas debelo koštaju i postali su prava gospoda. Čini mi se neki sada za veoma kratko vreme dobijaju titulu majstora. Naša potrošena struja se ne računa, niti dobijemo garanciju, ni fiskalni račun. Jedan mladi veroučitelj šali se i kaže da svi nešto rade po kvadratu i tako i naplaćuju, pa zašto ne bi i on tako radio kad obilazi domaćine.

Petar Orozović