Високе цене услуга мајстора

Хеј, мајстори, мајстори, где ће вам душа, због високих цена својих услуга?

Ово је сезона кад мајстори највише раде и добро зараде. Углавном су мушког рода и већина њих је кроз праксу стекла своје занатско знање, а има и оних који су завршили праве занатске школе. Има их довољно за све услуге, добрих и лоших, поштених и поузданих и оних који су највише тражени. На њихове услуге се често мора сачекати. Неки раде и теже послове, срећнији сав свој алат могу да сместе у мало већу торбу, док један број њих мора имати и комби и доста скупог алата.

Једноставно, без мајстора се не може, мада често и ми, с мало знања и алата по систему „уради сам”, можемо поправити и санирати бар неке ситније ствари. Тако и треба. Баш зато у кући или стану при руци имамо тај основни алат, треба нам ионако често. И ми волимо да нешто правимо или мајсторишемо.

Стари су увек говорили:

– Прво, синко, заврши неки занат, па се онда даље школуј!

За неке занатлије кажу да имају златне руке . Често се занат наслеђује и тако научи још од малих ногу. Ти момци и добро прођу у животу. Ту су и шегрти, које строги мајстори добро обуче за тај занат. Жал је и за веома ретким занатима, као и оним у нестајању.

Занатлије су носиоци развоја државе и у Европи тражена и цењена радна снага. Пре се више основаца опредељивало за занат, данас је интересовање слабије. Ваљда дуално образовање поправља то и такво стање.

Бити мајстор у фирми и тај посао радити приватно, велика је разлика – у цени једног сата или приватне дневнице. Све се ради по квадрату и цена обрачунава само у еврима, од једног па навише. Е, ту је за нас проблем, јер су те цене вишеструко веће приватно, што ће рећи да су наши домаћи мајстори за грађане прескупи. Сви као да се договарају и имају скоро уједначене цене. Друго, материјали су прескупи и за иоле озбиљније унутрашње кућне радове треба подоста пара да се то и уради. Дебело нас то све кошта, а морају се куће и станови бар минимално одржавати. Да су цене тих радова и двапут и трипут веће него у фирми, још би за нас то био спас. Скривени трошкови, који се не виде одмах, могу бити доста велики.

Није чудо да имамо доста ружних фасада и пропалих кровова, лоших прозора и врата и кућа без топлотне изолације. У том троуглу трговаца, радова и материјала остајемо често немоћни. Добар пример је наплата за увођење централног грејања, од општине до опреме и мајстора. Зато нам се густи дим још из димњака вије, мрзне вода и хладно нам је у кући. Да ли је то само наш спецификум, али мајстори нас дебело коштају и постали су права господа. Чини ми се неки сада за веома кратко време добијају титулу мајстора. Наша потрошена струја се не рачуна, нити добијемо гаранцију, ни фискални рачун. Један млади вероучитељ шали се и каже да сви нешто раде по квадрату и тако и наплаћују, па зашто не би и он тако радио кад обилази домаћине.

Петар Орозовић