„Meta” na meti kanadske vlasti

Pošto je Kanada donela zakon kojim tehnološke kompanije moraju da obeštete domaće izdavače čije sadržaje objavljuju, „Meta” je odgovorila blokiranjem novinskih tekstova i priloga na „Fejsbuku” i „Instagramu”. Tako se udarac upućen korporacijama pretvorio u šamar medijima koji se, kao i u ostatku sveta, bore za opstanak zbog smanjenih prihoda od oglasa, a društvene mreže koriste za sticanje publike. Iako sporan zakon stupa na snagu tek u decembru, „Meta” je na ovaj način započela neku vrstu preventivnog štrajka.

Odluku da blokiraju vesti vlasnici medija su nazvali udarom na demokratiju, tvrdeći da će tako deblji kraj da izvuku oni koji žive u ruralnim krajevima Kanade. „Meta” se branila rečima da je udar na demokratiju sam zakon, podsećajući da su društvene mreže te koje su pomagale novinskim kućama da ostvare značajan prihod jer su podizale čitanost.

A šta kaže kanadska vlada?

– Da bi se razumela ova situacija važno je reći da je u Kanadi na vlasti Liberalna stranka. A ona, kao i svaka levica, ima agendu koja se zasniva na borbi za radnička prava. Kažu da je ideja da se zaštiti jedna profesija koja je važna, koja je temelj svake demokratije. Međutim, ako se malo dublje zagrebe jasno je da je po sredi borba protiv velikog kapitala i pokušaj da se te kompanije disciplinuju. Ideja da će obuzdati korporacije je populistička, to je način da se prikupe jeftini politički poeni – objašnjava za „Politiku” Aleks Petrović, specijalista za pravo informacionog društva i senior partner u beogradskoj advokatskoj kancelariji JSP.

Kanadska vlada i digitalne platforme još uvek pregovaraju o primeni zakona – kako će se sklapati sporazum sa novinarskim kućama, kako će im se plaćati, dolazi li u obzir nekakva alternativna vrsta naknade u smislu obuke… Iako je najavio da će blokirati pristup vestima, „Gugl” za sada učestvuje u pregovorima sa vladom.

Naš sagovornik kaže da je od početne ideje da se zaštite mediji postignut suprotan efekat.

– Usledila je podela po političkoj liniji. Politički protivnici, konzervativci, njihovi glasači i mediji koji su na njihovoj strani, ubeđeni su da je vlast mogla da pretpostavi šta će se desiti. Smatraju da je vlada, ukoliko je iskrena u nameri da spasi tradicionalne medije, to mogla da učini izdvajanjem novca direktno iz budžeta, a ne da pod plaštom borbe za demokratiju smisli ko će umesto njih da pomogne medijske kuće. U tom kontekstu važan je podatak da više od 80 odsto oglasa medijima stiže upravo preko društvenih mreža – ističe Petrović, koji razvoj situacije ne prati samo iz profesionalnih razloga već i zbog toga što je i kanadski državljanin.

Ali ovaj zakon nije kanadska izmišljotina. Nešto slično već je učinila Australija, gde novinske kuće godišnje od tehnoloških kompanija dobiju oko 130 miliona dolara. I sve to bez buke i besa.

– Stvar je u tome što australijski zakon nije tako rigidan kao kanadski, već je prepustio tehnološkim kompanijama i novinskim kućama da se sami dogovore bez uplitanja vlade. Razlog zbog čega „Meta” ovako reaguje u Kanadi, jest strah da će istim putem krenuti i ostatak sveta. Jer skoro sve države, pa i Srbija kroz Zakon o autorskom i srodnim pravima, imaju odredbe koje bi mogle da se iskoriste na isti način kao i u Kanadi, samo ih za sada ne zloupotrebljavaju – pojašnjava naš sagovornik.

Međutim, sukob između kanadske vlasti i američkog tehnološkog giganta počeo je i pre nego što je zakon izrađen – u junu je savezna vlada, koja godišnje troši oko 7,5 miliona dolara na oglašavanje na „Fejsbuku” i „Instagramu”, povukla svoje reklame. Isto su učinile i provincije Kvebek, Britanska Kolumbija, nekoliko opština i medijskih kompanija, uključujući najveće kanadske novine „Toronto star”.

Situacija se ovih dana dodatno komplikuje i Ilonu Masku. Naime, međunarodna novinska agencija „Frans pres” saopštila je da je pred sudom u Parizu pokrenula tužbu protiv platforme „Iks”, nekadašnjeg „Tvitera”, zbog autorskih prava na vesti. I upravo su se pozvali na pravila EU koja omogućavaju novinskim kućama i izdavačima da traže novac od digitalnih platformi koje objavljuju njihove tekstove.

Međutim, ono što važi za novinske agencije ne važi i za štampu koja ne živi od medijskih kuća koje plaćaju njihove servise, već od publike i oglašivača koji analiziraju rejtinge, šerove, folovere…