U lavirintu devedesetih

Posetilac ulazi u prostoriju kojom dominira regal fabrike nameštaja „Šipad”, a ugođaj doma od pre trideset godina upotpunjuju i telefon „iskra ETA 80”, televizor proizvodnje „EI Niš”, video-rekorder i pisaća mašina „unis TBM”. Malo dalje, na kraju se prikazuje video-kolaž nekih od najpoznatijih događaja koji su obeležili period od 1989. godine do raspada Jugoslavije 1992. Smenjuju se uvodna špica popularne serije „Bolji život”, Lepa Brena peva pesmu „Jugoslovenka”, a Toto Kotunjo pobeđuje u Zagrebu na „Evroviziji”, sa pesmom o ujedinjenju Evrope. Ovo nije početak sinopsisa za film nostalgije, već isečak iz izložbe „Lavirint devedesetih”, koja u prostoru „Miljenko Dereta” na Dorćolu traje do kraja leta.

Drugačija i prva ove vrste kod nas, izložba želi da okupi sve one koji su na bilo koji način zainteresovani za novo sagledavanje ove decenije. Cilj je pokretanje novog procesa sagledavanja dekade koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno) i čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad. „Lavirint devedesetih” jeste pilot-izložba i prvi korak dugoročne inicijative osnivanja regionalnog centra za pomirenje, obrazovanje i buduću saradnju – „Muzej devedesetih”. Ona je plod dvogodišnjeg istraživanja, rada i saradnje pojedinaca, aktivista i organizacija iz zemalja bivše Jugoslavije. Autorski tim izložbe čine Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović, sa saradnicama Sanjom Radović i Anom Radaković. Iza postavke stoji produkcijski tim Kulturnog centra „Grad”, a ova institucija je pokrenula i ideju za osnivanje muzeja.

– Postavka pred posetioca postavlja pitanje da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo tj. društva, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom devedesetih – objašnjava Ana Radaković, istraživač. – Ulazak u lavirint i slobodno lutanje njime, predlog je posetiocima da tu traumatičnu deceniju sagledaju iz više uglova. Nijedna izložba ne može u potpunosti da prikaže jednu deceniju u istoriji čovečanstva, a posebno devedesete godine koje su u našem regionu ostavile neizbrisiv, dugotrajan trag. To nam nije ni namera i zato je izložba zasnovana na fragmentima.

Krećući se kroz devet soba, posetilac bira put kroz lavirint u kome nailazi na fragmente prvenstveno političkih i društvenih događaja koji su obeležili devedesete na ovim prostorima. Dok prolazimo pored autentičnih grafita, vidimo ratne simbole, pasoše i podsećamo se najveće organizovane antiratne akcije Crni flor ili Teatra pod opsadom. Izložena je zastava sa rupom, bensedin, ali i novčanice iz perioda hiperinflacije, silikon kao statusni simbol brojnih medijskih i muzičkih zvezda... Kroz vremeplov nas vode snimci rejv žurki i antiratne rok grupe „Rimtutituki”, fotografije piramidalne štednje i predizbornih plakata, Cece i Arkana. Posebna realističnost postignuta je interaktivnim segmentom koji su osmislili tehničari sa Elektrotehničkog fakulteta iz Sarajeva, a koji omogućava da se pomoću specijalnih naočara zakorači u virtuelnu realnost i uđe u tunel spasa ispod Sarajeva. Oni koji žele da se podsete ili upoznaju zvuk devedesetih, mogu da odslušaju odabrane turbofolk, dens, hip-hop i rep hitove, ili upoznaju alternativnu, elektronsku, pank i rok scenu.

– U fazi istraživanja, mnogi dokumenti iz privatnih zbirki i institucija su digitalizovani. Pokrenuli smo akciju prikupljanja sećanja na devedesete i ljudi su nam svašta donosili. Neko nam je doneo naočare za pomračenje sunca, neko je donirao kutiju soka „Flevor ejd”, a mnogo ličnih predmeta je preuzeto iz „Muzeja objekata” i umetničkog kolektiva „Kiosk”, uz prateću priču i zabeleženo sećanje. Na digitalnoj platformi će biti objedinjeni razni izvori koji će biti korisni za istraživače, a ideja je da izložba i u budućnosti stalna postavka budu namenjeni široj publici – kaže Ana Radaković.

Od sagovornice saznajemo da će koncept izložbe putovati, a da će se sadržaj prilagođavati od grada do grada. Postavka će biti prikazana u Istorijskom muzeju u Sarajevu u maju ili septembru iduće godine, a kasnije verovatno i u Zagrebu, u saradnji sa Draženom Grubišićem, osnivačem Muzeja prekinutih veza i glavnim dizajnerom i arhitektom izložbe. Zamisao je da se u određenoj sredini predstave informacije koje su manje poznate lokalnoj publici.

U narednih pet godina trebalo bi da zaživi i Muzej devedesetih, što zavisi od finansijskih sredstava. Do tada, ideja čuvanja od zaborava izvora i svedočanstava o poslednjoj deceniji dvadesetog veka na prostoru nekadašnje jugoslovenske države, postojaće u digitalnom prostoru. Paralelno, trajaće i druge aktivnosti. Već je održana jedna tribina, kao i dva kviza na temu poznavanja devedesetih, a u planu je i treća, krajem leta. – Trudimo se da podstaknemo ljude da počnu da postavljaju pitanja i podele sa nama različite perspektive o ovom periodu – dodaje naša sagovornica.

Interesovanje za tematiku devedesetih postoji, što potvrđuje podatak da je postavku do sada videlo oko hiljadu ljudi. Ovih dana najviše dolaze stranci, a zaintrigirani su i profesori kojima je izložba dobar način da učenicima približe gradivo iz novije istorije. Očigledno, teške i turbulentne devedesete treba preispitati i iz novih uglova još jednom sagledati.