У лавиринту деведесетих

Посетилац улази у просторију којом доминира регал фабрике намештаја „Шипад”, а угођај дома од пре тридесет година употпуњују и телефон „искра ЕТА 80”, телевизор производње „ЕИ Ниш”, видео-рекордер и писаћа машина „унис ТБМ”. Мало даље, на крају се приказује видео-колаж неких од најпознатијих догађаја који су обележили период од 1989. године до распада Југославије 1992. Смењују се уводна шпица популарне серије „Бољи живот”, Лепа Брена пева песму „Југословенка”, а Тото Котуњо побеђује у Загребу на „Евровизији”, са песмом о уједињењу Европе. Ово није почетак синопсиса за филм носталгије, већ исечак из изложбе „Лавиринт деведесетих”, која у простору „Миљенко Дерета” на Дорћолу траје до краја лета.

Другачија и прва ове врсте код нас, изложба жели да окупи све оне који су на било који начин заинтересовани за ново сагледавање ове деценије. Циљ је покретање новог процеса сагледавања декаде која је променила токове живота милиона људи на овим просторима (али и глобално) и чије последице осећамо и данас, можда више него икад. „Лавиринт деведесетих” јесте пилот-изложба и први корак дугорочне иницијативе оснивања регионалног центра за помирење, образовање и будућу сарадњу – „Музеј деведесетих”. Она је плод двогодишњег истраживања, рада и сарадње појединаца, активиста и организација из земаља бивше Југославије. Ауторски тим изложбе чине Дубравка Стојановић, Игор Штикс и Дејан Убовић, са сарадницама Сањом Радовић и Аном Радаковић. Иза поставке стоји продукцијски тим Културног центра „Град”, а ова институција је покренула и идеју за оснивање музеја.

– Поставка пред посетиоца поставља питање да ли смо, као појединци, али пре свега и као друштво тј. друштва, уопште изашли из лавиринта у који смо упали почетком деведесетих – објашњава Ана Радаковић, истраживач. – Улазак у лавиринт и слободно лутање њиме, предлог је посетиоцима да ту трауматичну деценију сагледају из више углова. Ниједна изложба не може у потпуности да прикаже једну деценију у историји човечанства, а посебно деведесете године које су у нашем региону оставиле неизбрисив, дуготрајан траг. То нам није ни намера и зато је изложба заснована на фрагментима.

Крећући се кроз девет соба, посетилац бира пут кроз лавиринт у коме наилази на фрагменте првенствено политичких и друштвених догађаја који су обележили деведесете на овим просторима. Док пролазимо поред аутентичних графита, видимо ратне симболе, пасоше и подсећамо се највеће организоване антиратне акције Црни флор или Театра под опсадом. Изложена је застава са рупом, бенседин, али и новчанице из периода хиперинфлације, силикон као статусни симбол бројних медијских и музичких звезда... Кроз времеплов нас воде снимци рејв журки и антиратне рок групе „Римтутитуки”, фотографије пирамидалне штедње и предизборних плаката, Цеце и Аркана. Посебна реалистичност постигнута је интерактивним сегментом који су осмислили техничари са Електротехничког факултета из Сарајева, а који омогућава да се помоћу специјалних наочара закорачи у виртуелну реалност и уђе у тунел спаса испод Сарајева. Они који желе да се подсете или упознају звук деведесетих, могу да одслушају одабране турбофолк, денс, хип-хоп и реп хитове, или упознају алтернативну, електронску, панк и рок сцену.

– У фази истраживања, многи документи из приватних збирки и институција су дигитализовани. Покренули смо акцију прикупљања сећања на деведесете и људи су нам свашта доносили. Неко нам је донео наочаре за помрачење сунца, неко је донирао кутију сока „Флевор ејд”, а много личних предмета је преузето из „Музеја објеката” и уметничког колектива „Киоск”, уз пратећу причу и забележено сећање. На дигиталној платформи ће бити обједињени разни извори који ће бити корисни за истраживаче, а идеја је да изложба и у будућности стална поставка буду намењени широј публици – каже Ана Радаковић.

Од саговорнице сазнајемо да ће концепт изложбе путовати, а да ће се садржај прилагођавати од града до града. Поставка ће бити приказана у Историјском музеју у Сарајеву у мају или септембру идуће године, а касније вероватно и у Загребу, у сарадњи са Драженом Грубишићем, оснивачем Музеја прекинутих веза и главним дизајнером и архитектом изложбе. Замисао је да се у одређеној средини представе информације које су мање познате локалној публици.

У наредних пет година требало би да заживи и Музеј деведесетих, што зависи од финансијских средстава. До тада, идеја чувања од заборава извора и сведочанстава о последњој деценији двадесетог века на простору некадашње југословенске државе, постојаће у дигиталном простору. Паралелно, трајаће и друге активности. Већ је одржана једна трибина, као и два квиза на тему познавања деведесетих, а у плану је и трећа, крајем лета. – Трудимо се да подстакнемо људе да почну да постављају питања и поделе са нама различите перспективе о овом периоду – додаје наша саговорница.

Интересовање за тематику деведесетих постоји, што потврђује податак да је поставку до сада видело око хиљаду људи. Ових дана највише долазе странци, а заинтригирани су и професори којима је изложба добар начин да ученицима приближе градиво из новије историје. Очигледно, тешке и турбулентне деведесете треба преиспитати и из нових углова још једном сагледати.