Od „Putnika” ostala nostalgija

Ovih dana navršilo se sto godina od osnivanja „Putnika” – Društva za saobraćaj putnika i turista, koji će dugo držati status najjače turističke agencije srpskog i jugoslovenskog turizma.

„Putnik” je tokom 20. veka bio velika kompanija čije su se najvažnije aktivnosti odvijale na planu turizma, ugostiteljstva i saobraćaja. U njegovom sastavu bila su turistička naselja, mnogobrojni hoteli, moteli, restorani, auto-kampovi, veliki autobuski park, rentakar vozila, izletnički brodovi i razgranata mreža poslovnica u velikim gradovima i turističkim centrima.

„Politika” pisala o prvom turist ofisu

Osnovan je u Beogradu, prvobitno kao Zadruga za saobraćaj i promet stranaca, 24. juna 1923. godine. „Politika” je najavila osnivanje „Putnika” dan ranije u tekstu pod naslovom „Naš prvi turist ofis”. U oktobru naziv je promenjen u „Putnik – Društvo za saobraćaj putnika i turista u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca” i tada je registrovan kao akcionarsko društvo.

 Otvaranjem poslovnica u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu i Ljubljani započinje „Putnikova” aktivnost u zemlji, a u međunarodni turistički promet ulazi već naredne 1924. godine, potpisivanjem ugovora o zastupanju poznate železničke kompanije. Udruženje vodećih turističkih organizacija Evrope sa sedištem u Beču primilo je „Putnik” u svoje članstvo 1927. godine.

Prve grupe inostranih turista, posredstvom „Putnika”, posetile su Jugoslaviju 1931. godine. Iste godine organizovana su prva putovanja po Evropi za imućnu domaću klijentelu: u Pariz povodom Kolonijalne izložbe, u London povodom Industrijske izložbe, a zatim u februaru 1932. godine u Nicu na čuveni karneval.

U „ Putnikovim” aranžmanima, u to vreme kreću krstarenja po Mediteranu brodovima „Kraljica Marija” i „Kralj Aleksandar”. Njegove brošure, programe i plakate, štampane na sedam jezika, ilustrovala je sopstvena, savremeno opremljena foto-služba.

U saradnji s „Jugoslovenskim privrednim filmom”, „Putnik” je 1935. godine snimio film o prirodnom i kulturnom bogatstvu na tlu Jugoslavije. Naredne godine izradio je i turistički film „Drina”, prvi koji je u Srbiji snimljen u koloru.

Kompanija je imala predstavništva u Parizu, Beču, Berlinu, Sofiji, Pragu i Solunu, koja su istovremeno bila i zvanični turistički biroi Kraljevine Jugoslavije.

Prvu grupu naših turista agencija je odvela u Ameriku povodom Svetske izložbe u Njujorku 1939. godine. Zavidni poslovni rezultati omogućili su kompaniji da iste godine kupi jednu od najlepših zgrada u centru Beograda, na Terazijama pored Starog dvora.

„Putnik” je do Drugog svetskog rata bio specifična kombinacija ustanove od posebnog značaja za novu državu Kraljevinu Jugoslaviju, za koju je organizovao i vršio prodaju karata državnih železnica i obavljao turističku propagandu u zemlji i inostranstvu i nacionalne turističke agencije sa samostalnim poslovanjem.

Po završetku rata, „ Putnik” obnavlja rad 1. maja 1945. godine ponovo u formi akcionarskog društva, da bio 1947. bio nacionalizovan. Od tada posluje kao jedno od nekoliko preduzeća od državnog značaja i njegov osnovni zadatak postaje organizovanje kolektivnih odmora za stotine hiljada trudbenika, pre svega na Jadranu, u banjama, planinskim domovima i kampovima, kao i izvođenje turističkih putovanja specijalnim i redovnim vozovima, za radnike i seljake po celoj zemlji.

Već 1951. prelazi u nadležnost republičkih vlada i od filijala se osnivaju nova, samostalna republička turistička preduzeća „Putnik”, koja će u narednim godinama biti preimenovana u „Kompas” u Ljubljani, „Generalturist” u Zagrebu, „Atlas” u Dubrovniku, „Dalmacijaturist” u Splitu i „Kvarner ekspres” u Rijeci. Od početka šezdesetih do početka devedesetih godina „Putnik” je sarađivao s najvećim svetskim turoperatorima i s vodećim evropskim avionskim kompanijama, organizovao je mnogobrojna turistička i poslovna putovanja u inostranstvo omogućivši velikom broju naših građana da posete više od sto zemalja na svim kontinentima.

Do Aljaske i Tokija

Prvo posleratno putovanje u SAD i Kanadu „Putnik” je organizovao 1971. godine, a prvo putovanje oko sveta ostvario je 1983. po itinereru Beograd – Njujork – San Francisko – Enkoridž (Aljaska) – Tokio – Manila – Bangkok – Singapur – Beograd.

Na početku devedesetih preduzeće je imalo više od sto turističkih i rentakar poslovnica, hotele i motele u svim republikama, turističke autobuse, rentakar vozila i oko 800 zaposlenih.

U februaru 2002. doneta je odluka o pokretanju procesa privatizacije i vlasničke transformacije „Putnika”, a hoteli i restorani, kao i različiti organizacioni delovi preduzeća nastavili su da posluju kao samostalna privredna društva.

U Palestinu i Egipat za Uskrs 1936.

Prvo „Putnikovo” interkontinentalno putovanje bila je „Uskršnja tura” u Palestinu i Egipat 30. marta 1936, s posetom Svetoj zemlji i boravkom u Jerusalimu od Velikog petka do Uskrsa. Obilazak 14 svetih i znamenitih mesta na Bliskom istoku, vožnja preko Sinajske pustinje i Sueckog kanala, poseta piramidama kod Kaira i faraonskim grobnicama kod Luksora, plovidba Nilom, a zatim Sredozemnim morem od Aleksandrije do Pireja i povratak vozom od Atine do Beograda 21. aprila 1936. Sve to za 23 dana, na tri kontinenta – vozom, parobrodom i autokarom. Pre 87 godina!

Autobusom po Bliskom istoku

Na različitim putovanjima po Bliskom istoku, već od sredine šezdesetih godina, „Putnikovi” autobusi su preko Anadolije stizali do Ankare, Adane, Alepa, Damaska, Bejruta, Jerusalima, Tel Aviva i znamenitih svetih mesta u Izraelu i Jordanu. Prevozeći hadžije preko sirijske, jordanske i Arabijske pustinje, dospevali su do Meke i Medine. Vozili su turiste duž mediteranskih obala Tunisa i Alžira, a zatim kroz severni Maroko do Kazablanke, Rabata i Tangera i trajektom prelazili na Kosta del Sol preko Gibraltarskog moreuza. Dovozili su naše radnike koji su radili u Iraku do Bagdada, Basre i Mosula.

Naravno, autobusom se stizalo i do Lisabona i Porta na Atlantiku, francuskih gradova na Lamanšu i dvoraca na Loari, do Londona, Hamburga i Berlina, do Kopenhagena, Stokholma, Osla i Helsinkija na predivnoj „Nordijskoj turi”, do Praga, Varšave, Vilnjusa, Minska, Moskve, Kijeva...