Neshvatljiv sunovrat Zvezde

Najveća fudbalska legenda Bugarske Hristo Stoičkov, koji je igrama u Barseloni ostavio neizbrisiv trag u istoriji katalonskog kluba, za srpske novinare koji su pratili „Žiletov balkanski turnir talenata” u Bukureštu, bio je i te kako atraktivan sagovornik, ne samo što je u pitanju evropska i svetska zvezda, već i što dobro govori srpski jezik i odlično poznaje naš fudbal.

Da li je rad sa decom Vaša jedina preokupacija?

– Veliko je zadovoljstvo raditi sa decom, pogotovo što znate da im pružate šansu da uspeju u životu. U Barseloni već pet godina imam dva kampa, kroz koje je prošlo više od hiljadu dečaka. Osnovao sam Akademiju koja nosi moje ime. Svake godine, posle selekcije u celoj Bugarskoj, odaberem šestoricu najtalentovanijih koje vodim u glavni grad Katalonije, na jednogodišnju obuku. Tamo im je sve obezbeđeno. Treniraju i igraju utakmice, ali pohađaju i školu i uče strane jezike. O njima se brine 24 časa. To je veoma korisno za njih, pa zato i tražim da budu dobri đaci, pre svega. Ako popuste u školi, dajemo im kratak rok da to isprave i tu sam rigorozni, ako ne ispune zadatak vraćaju se kući. U ovom poslu neophodno je da se maksimalno poštuje rad i disciplina – rekao je na početku razgovora fudbalski čarobnjak i veliki buntovnik, i nastavio.– Međutim nisam se odrekao trenerskog posla. Prihvatio bih svaku ponudu iz sredine gde se stvaraju igrači, koja ima dobar plan i strukturu. Nikada ne bih radio tamo gde se samo kupuju fudbaleri i neplanski troši novac.

Nedavno ste bili pominjani kao jedan od kandidata za trenera Crvene zvezde?

– Naravno da je moje ime pominjano u vašim medijima. Često dolazim u Beograd kod prijatelja Miroslava Ilića. Novinari su me videli, slikali i zaključili da sam došao na pregovore. Međutim nikada nisam bio kandidat za trenera Zvezde. Nekada je normalno da posle velikih uspeha dođe do pada da bi se ponovo išlo napred, ali sigurno nije normalno, da klub koji je posle osvajanja Lige šampiona 1991. simbol regiona i svetla tačka u fudbalskoj istorija Balkana, bude na začelju vaše lige i toliko obezglavljen. Naprosto mi je neshvatljivo da su se u veoma kratkom periodu promenili toliki ljudi na raznim pozicijama: predsedničkim i trenerskim… Zvezda je imala priliku da ublaži krizu pobedom nad kiparskim Apoelom. Tu sam utakmicu gledao. U fudbalu morate da se borite do kraja, jer se ne može pobeđivati na ime. Srbija je imala i ima dobre igrače, pratim vaš fudbal i bilo bi interesantno raditi sa njima – kazao je najbolji fudbaler Evrope 1994. godine.

Hristo Stoičkov je dvaput bio učesnik svetskih prvenstava 1994. u SAD i 1998. u Francuskoj a pažljivo prati i kvalifikacije za 2010.

Šta mislite o šansama Srbije u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Africi?

– Grupa vam je teška i neizvesna. Već na startu su se desila iznenađenja. Austrija je dobila Francusku, a Litvanci Rumune. Čini mi se da bi sreća mogla biti odlučujući faktor. Ipak, Francuzi su favoriti. Ne igraju dobro u kontinuitetu, pa za prvo mesto mogu da konkurišu i Rumunija, Srbija i Litvanija, koja je u dve važne utakmice osvojila šest bodova. Smatram da biste mogli do jednog od prva dva mesta, ali i da kroz baraž, ako bude trebalo, tražite put do Južne Afrike – smatra najbolji strelac Svetskog prvenstva u Americi (postigao šet golova koliko i Rus Saljenko).

Da li Radomir Antić može da utiče na svest igrača da promene „balkanski” odnos prema igri?

– Trener nije čarobnjak i mislim da na tom planu Antić ne može mnogo da uradi. Biće mu teško, međutim on je dobar trener i odlično poznaje fudbal. Problem je i što živi u Španiji i kada treba da okupi igrače dođe na nedelju dana. Ostalo vreme su mu nedostupni. Znači da je najbitnije da u klubovima izgrade drugačiji karakter. Generalno gledano glavni nedostatak selekcija sa Balkana je mentalitet, „naš mentalitet”. Kad imaju priliku da nešto lako i dobro urade prerano se opuste. Najbolje igraju kada je najteže i kada su priterani uza zid. Velika stvar za vašu selekciju je što Antić ima logiku trenera sa Zapada – zaključio je Stojičkov, koji je dve sezone bio selektor najbolje reprezentacije Bugarske.

-----------------------------------------------------------

Najbolji igrač Evrope 2004.

Hristo Stoičkov je rođen u Plovdivu 8. februara 1966. Karijeru je počeo u CSKA iz Sofije, iz kojeg je prešao u Barselonu 1990. godine. U jednom od najpoznatijih svetskih klubova odigrao je šest i po sezona, iz dva puta, pet, pa sezonu i po. Bio je član italijanske Parme, saudijskog Al Nasra, zatim japanskog Košiva Rejsola. Karijeru je završio u SAD 2003. u Di-Si junajtedu, prethodno je nosio dres Čikaga. Nastupao je 83 puta za najbolju bugarsku selekciju. Učestvovao je na svetskim prvenstvima u Americi 1994. i Francuskoj 1998. i kontinentalnom šampionatu u Engleskoj 1996. godine. Proglašen je pet puta za najboljeg igrača Bugarske, a 1994. i za najboljeg fudbalera Evrope. Od 2004. do 2007. bio je selektor Bugarske, a veoma kratko, svega nekoliko meseci trenirao je špansku Seltu.

-----------------------------------------------------------

Krkić ima osećaj za gol

Posle završetka igračke karijere Stoičkov je vodio mlade selekcije.

– U Barseloni sam radio sa mlađim kategorijama. Trenirao sam Lionela Mesija, Bojana Krkića, Dos Santosa… Krkić je odličan igrač. Ima izuzetan njuh za gol. U mojim kampovima i Akademiji radi se po programu Barselone.