Несхватљив суноврат Звезде

Највећа фудбалска легенда Бугарске Христо Стоичков, који је играма у Барселони оставио неизбрисив траг у историји каталонског клуба, за српске новинаре који су пратили „Жилетов балкански турнир талената” у Букурешту, био је и те како атрактиван саговорник, не само што је у питању европска и светска звезда, већ и што добро говори српски језик и одлично познаје наш фудбал.

Да ли је рад са децом Ваша једина преокупација?

– Велико је задовољство радити са децом, поготово што знате да им пружате шансу да успеју у животу. У Барселони већ пет година имам два кампа, кроз које је прошло више од хиљаду дечака. Основао сам Академију која носи моје име. Сваке године, после селекције у целој Бугарској, одаберем шесторицу најталентованијих које водим у главни град Каталоније, на једногодишњу обуку. Тамо им је све обезбеђено. Тренирају и играју утакмице, али похађају и школу и уче стране језике. О њима се брине 24 часа. То је веома корисно за њих, па зато и тражим да буду добри ђаци, пре свега. Ако попусте у школи, дајемо им кратак рок да то исправе и ту сам ригорозни, ако не испуне задатак враћају се кући. У овом послу неопходно је да се максимално поштује рад и дисциплина – рекао је на почетку разговора фудбалски чаробњак и велики бунтовник, и наставио.– Међутим нисам се одрекао тренерског посла. Прихватио бих сваку понуду из средине где се стварају играчи, која има добар план и структуру. Никада не бих радио тамо где се само купују фудбалери и неплански троши новац.

Недавно сте били помињани као један од кандидата за тренера Црвене звезде?

– Наравно да је моје име помињано у вашим медијима. Често долазим у Београд код пријатеља Мирослава Илића. Новинари су ме видели, сликали и закључили да сам дошао на преговоре. Међутим никада нисам био кандидат за тренера Звезде. Некада је нормално да после великих успеха дође до пада да би се поново ишло напред, али сигурно није нормално, да клуб који је после освајања Лиге шампиона 1991. симбол региона и светла тачка у фудбалској историја Балкана, буде на зачељу ваше лиге и толико обезглављен. Напросто ми је несхватљиво да су се у веома кратком периоду променили толики људи на разним позицијама: председничким и тренерским… Звезда је имала прилику да ублажи кризу победом над кипарским Апоелом. Ту сам утакмицу гледао. У фудбалу морате да се борите до краја, јер се не може побеђивати на име. Србија је имала и има добре играче, пратим ваш фудбал и било би интересантно радити са њима – казао је најбољи фудбалер Европе 1994. године.

Христо Стоичков је двапут био учесник светских првенстава 1994. у САД и 1998. у Француској а пажљиво прати и квалификације за 2010.

Шта мислите о шансама Србије у квалификацијама за Мундијал у Јужној Африци?

– Група вам је тешка и неизвесна. Већ на старту су се десила изненађења. Аустрија је добила Француску, а Литванци Румуне. Чини ми се да би срећа могла бити одлучујући фактор. Ипак, Французи су фаворити. Не играју добро у континуитету, па за прво место могу да конкуришу и Румунија, Србија и Литванија, која је у две важне утакмице освојила шест бодова. Сматрам да бисте могли до једног од прва два места, али и да кроз бараж, ако буде требало, тражите пут до Јужне Африке – сматра најбољи стрелац Светског првенства у Америци (постигао шет голова колико и Рус Саљенко).

Да ли Радомир Антић може да утиче на свест играча да промене „балкански” однос према игри?

– Тренер није чаробњак и мислим да на том плану Антић не може много да уради. Биће му тешко, међутим он је добар тренер и одлично познаје фудбал. Проблем је и што живи у Шпанији и када треба да окупи играче дође на недељу дана. Остало време су му недоступни. Значи да је најбитније да у клубовима изграде другачији карактер. Генерално гледано главни недостатак селекција са Балкана је менталитет, „наш менталитет”. Кад имају прилику да нешто лако и добро ураде прерано се опусте. Најбоље играју када је најтеже и када су притерани уза зид. Велика ствар за вашу селекцију је што Антић има логику тренера са Запада – закључио је Стојичков, који је две сезоне био селектор најбоље репрезентације Бугарске.

-----------------------------------------------------------

Најбољи играч Европе 2004.

Христо Стоичков је рођен у Пловдиву 8. фебруара 1966. Каријеру је почео у ЦСКА из Софије, из којег је прешао у Барселону 1990. године. У једном од најпознатијих светских клубова одиграо је шест и по сезона, из два пута, пет, па сезону и по. Био је члан италијанске Парме, саудијског Ал Насра, затим јапанског Кошива Рејсола. Каријеру је завршио у САД 2003. у Ди-Си јунајтеду, претходно је носио дрес Чикага. Наступао је 83 пута за најбољу бугарску селекцију. Учествовао је на светским првенствима у Америци 1994. и Француској 1998. и континенталном шампионату у Енглеској 1996. године. Проглашен је пет пута за најбољег играча Бугарске, а 1994. и за најбољег фудбалера Европе. Од 2004. до 2007. био је селектор Бугарске, а веома кратко, свега неколико месеци тренирао је шпанску Селту.

-----------------------------------------------------------

Кркић има осећај за гол

После завршетка играчке каријере Стоичков је водио младе селекције.

– У Барселони сам радио са млађим категоријама. Тренирао сам Лионела Месија, Бојана Кркића, Дос Сантоса… Кркић је одличан играч. Има изузетан њух за гол. У мојим камповима и Академији ради се по програму Барселоне.