Radioaktivnost” japanskog plana širi se komšilukom

Japan će ispustiti prečišćenu radioaktivnu vodu u okean 12 godina nakon incidenta u nuklearnoj elektrani „Fukušima”. Puštanje kontaminirane vode iz uništenog postrojenja trebalo bi da počne krajem ovog meseca. Na ovom planu vlada je radila godinama, a sada ima i podršku Ujedinjenih nacija.

Iako bi trebalo da odobrenje UN umiri uznemirene susedne zemlje, to se, sve su prilike, nije dogodilo. „Radioaktivnost” kontroverznog plana širi se susedstvom, ali i među lokalnim ribarima, koji još osećaju uticaj katastrofe iz 2011, kad je nuklearna elektrana uništena cunamijem nakon razornog zemljotresa.

Tim povodom u Japanu je bio Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Grosi je posetio „Fukušimu” i premijeru Fumiju Kišidi predstavio bezbednosni osvrt ovog tela UN. Ovaj događaj trebalo bi da pruži osećanje bezbednosti, ali je priličan broj onih koji u sumnju dovode izveštaje IAEA. Recimo, Kina, koja je tvrdila da ova procena, što se ispravnosti odluke o ispuštanju vode u okean tiče, nije dokaz legalnosti i legitimnosti. Peking nije usamljen u stavu jer Južna Koreja snažno negoduje, a koliko veruje u priču o bezbednosti govori i to da tamo već testiraju hranu iz Japana na radijaciju. Lani, kada su se iz državne kompanije „Tokio elektrik” (Tepko) izvinili nakon što je ustanovljeno da njihov sistem za filtraciju nije uklonio sve opasne materije iz vode, Južna Koreja je zabranila uvoz morskih plodova iz regiona Fukušime, a potom su tražili od japanskog ambasadora u Seulu da objasni na koji način Tokio planira da reši problem s vodom.  

Pre četiri godine je ministar životne sredine otvoreno rekao da nema drugih opcija dok curi vreme da se otarase kontaminiranog sadržaja. Više od milion metričkih tona otpadnih voda nalazi se u tankerima. To je dovoljno, recimo, da se napuni makar 500 olimpijskih bazena.

IAEA tvrdi da su planovi Japana u skladu s međunarodnim sigurnosnim standardima i da će imati „zanemarljiv radiološki uticaj na ljude i okolinu”. Do ovog zaključka došli su nakon dvogodišnjeg posmatranja i analiziranja. Naime, radioaktivne otpadne vode sadrže opasne elemente, od kojih se većina može ukloniti iz vode. Problem je izotop vodonika, radioaktivni tricijum, koji se ne može eliminisati jer trenutno za to ne postoji tehnologija, ali japanska vlada i IAEA kažu da će kontaminirana voda biti razblažena i ispuštana polako, godinama, što znači da će koncentracija tricijuma koji se oslobađa biti jednaka, ako ne i niža od one koja je dozvoljena i zadovoljavaće međunarodne bezbednosne i ekološke propise. „Tepko” ističe i da se tricijum prirodno javlja u životnoj sredini, kiši, morskoj vodi, vodi u slavini, a ima ga i u čovekovom telu.

Međutim, ovaj scenario poražava lokalne ribare, koji već pate zbog reputacije narušene katastrofom 2011, nakon koje je nekoliko zemalja zabranilo uvoz pojedinih japanskih prehrambenih proizvoda. Tamošnja ribarska industrija već je doživela „nuklearnu katastrofu”.

A kad je reč o riziku, podeljena su i mišljenja stručnjaka. Recimo, Si-En-En prenosi da Kanadska komisija za nuklearnu bezbednost kaže da je tricijum slab da prodre u kožu, ali da može povećati rizik od dobijanja raka ako se konzumira u ekstremno velikim količinama. Američka nuklearna regulatorna komisija kaže da svako izlaganje zračenju može predstavljati određeni zdravstveni rizik, dodavši da smo svi svakodnevno izloženi malim količinama tricijuma. Robert Ričmond, naučnik koji je radio s forumom pacifičkih ostrva na proceni plana za ispuštanje voda, kaže da je plan za „Fukušimu” nepromišljen i preuranjen.

Postoji bojazan da razređivanje otpadnih voda neće biti dovoljno i da će uticati na morski život, te da tricijum može da prođe kroz različite nivoe lanca ishrane, biljke, bakterije i da se akumulira u morskom sistemu. Morima, koja su već pretrpela svašta – od prekomernog ribolova i zagađenja, a setimo se i posledica po morski život od miniranja „Severnog toka” – najmanje treba da se prema njima postupa kao da su deponije. Takođe, naučnici poput Roberta Ričmonda aludiraju da potencijalni rizici neće uticati samo na Azijskopacifički region, podsećajući da je tuna pre deset godina prenosila radioaktivne izotope, poput onih u nuklearnim otpadnim vodama, od Fukušime preko Pacifika do Kalifornije.