Радиоактивност” јапанског плана шири се комшилуком

Јапан ће испустити пречишћену радиоактивну воду у океан 12 година након инцидента у нуклеарној електрани „Фукушима”. Пуштање контаминиране воде из уништеног постројења требало би да почне крајем овог месеца. На овом плану влада је радила годинама, а сада има и подршку Уједињених нација.

Иако би требало да одобрење УН умири узнемирене суседне земље, то се, све су прилике, није догодило. „Радиоактивност” контроверзног плана шири се суседством, али и међу локалним рибарима, који још осећају утицај катастрофе из 2011, кад је нуклеарна електрана уништена цунамијем након разорног земљотреса.

Тим поводом у Јапану је био Рафаел Гроси, шеф Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). Гроси је посетио „Фукушиму” и премијеру Фумију Кишиди представио безбедносни осврт овог тела УН. Овај догађај требало би да пружи осећање безбедности, али је приличан број оних који у сумњу доводе извештаје ИАЕА. Рецимо, Кина, која је тврдила да ова процена, што се исправности одлуке о испуштању воде у океан тиче, није доказ легалности и легитимности. Пекинг није усамљен у ставу јер Јужна Кореја снажно негодује, а колико верује у причу о безбедности говори и то да тамо већ тестирају храну из Јапана на радијацију. Лани, када су се из државне компаније „Токио електрик” (Тепко) извинили након што је установљено да њихов систем за филтрацију није уклонио све опасне материје из воде, Јужна Кореја је забранила увоз морских плодова из региона Фукушиме, а потом су тражили од јапанског амбасадора у Сеулу да објасни на који начин Токио планира да реши проблем с водом.  

Пре четири године је министар животне средине отворено рекао да нема других опција док цури време да се отарасе контаминираног садржаја. Више од милион метричких тона отпадних вода налази се у танкерима. То је довољно, рецимо, да се напуни макар 500 олимпијских базена.

ИАЕА тврди да су планови Јапана у складу с међународним сигурносним стандардима и да ће имати „занемарљив радиолошки утицај на људе и околину”. До овог закључка дошли су након двогодишњег посматрања и анализирања. Наиме, радиоактивне отпадне воде садрже опасне елементе, од којих се већина може уклонити из воде. Проблем је изотоп водоника, радиоактивни трицијум, који се не може елиминисати јер тренутно за то не постоји технологија, али јапанска влада и ИАЕА кажу да ће контаминирана вода бити разблажена и испуштана полако, годинама, што значи да ће концентрација трицијума који се ослобађа бити једнака, ако не и нижа од оне која је дозвољена и задовољаваће међународне безбедносне и еколошке прописе. „Тепко” истиче и да се трицијум природно јавља у животној средини, киши, морској води, води у славини, а има га и у човековом телу.

Међутим, овај сценарио поражава локалне рибаре, који већ пате због репутације нарушене катастрофом 2011, након које је неколико земаља забранило увоз појединих јапанских прехрамбених производа. Тамошња рибарска индустрија већ је доживела „нуклеарну катастрофу”.

А кад је реч о ризику, подељена су и мишљења стручњака. Рецимо, Си-Ен-Ен преноси да Канадска комисија за нуклеарну безбедност каже да је трицијум слаб да продре у кожу, али да може повећати ризик од добијања рака ако се конзумира у екстремно великим количинама. Америчка нуклеарна регулаторна комисија каже да свако излагање зрачењу може представљати одређени здравствени ризик, додавши да смо сви свакодневно изложени малим количинама трицијума. Роберт Ричмонд, научник који је радио с форумом пацифичких острва на процени плана за испуштање вода, каже да је план за „Фукушиму” непромишљен и преурањен.

Постоји бојазан да разређивање отпадних вода неће бити довољно и да ће утицати на морски живот, те да трицијум може да прође кроз различите нивое ланца исхране, биљке, бактерије и да се акумулира у морском систему. Морима, која су већ претрпела свашта – од прекомерног риболова и загађења, а сетимо се и последица по морски живот од минирања „Северног тока” – најмање треба да се према њима поступа као да су депоније. Такође, научници попут Роберта Ричмонда алудирају да потенцијални ризици неће утицати само на Азијскопацифички регион, подсећајући да је туна пре десет година преносила радиоактивне изотопе, попут оних у нуклеарним отпадним водама, од Фукушиме преко Пацифика до Калифорније.