Arheolozi u severnom Banatu otkrili „prozor” do neolita

Novi Kneževac – Čitav vek se zna da na nekadašnjem imanju grofa Talijana, u ataru opštine Novi Kneževac, postoji arheološki lokalitet. Još krajem 19. stoleća tu su pronađeni skeletni ostaci i konjička oprema iz sedmog veka, ali tadašnji istraživači nisu spoznali ni razmere ni vrednost ovog lokaliteta. Tek su zaštitna iskopavanja sprovedena ovog leta otkrila bogate slojeve prošlosti, za koje se nije znalo da tu postoje.

Dr Neda Mirković Marić, arheolog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, objašnjava da je sve počelo kada se preduzeće „Login eko” za dobijanje lokacijskih uslova obratilo njihovoj ustanovi. Arheolozi i saradnici zavoda su krenuli u ispitivanje terena gde bi trebalo da se izgrade objekti pomenute firme i na tom relativno malom i omeđanom prostoru su za samo

dva meseca zaštitnih iskopavanja otvorili prozor u prošlost koja seže 5.000 godina pre nove ere. Dr Neda Mirković Marić ističe da su imali dobru saradnju sa investitorom koji im je pomogao da savladaju teškoće na terenu i „opiranje” stvrdnute banatske zemlje da otkrije slojeve istorije.

„Radove sam podelila u dve faze. U prvoj je urađeno mašinsko skidanje zemljišta do nivoa detekcije arheoloških objekata. Kada je uklonjen površinski sloj, pun građevinskog šuta, evidentirali smo 110 arheoloških celina. Tokom iskopavanja koja su trajala od kraja juna do kraja jula istraženo je pet kuća, 83 jame, sedam jama stubova, 11 rovova, 19 grobova, dve peći, tri ukopa”, nabraja sagovornica „Politike”.

Otkriveni tragovi i objekti govore da je ovde postojalo naselje u periodu Sarmata, odnosno u 3. i 4. veku naše ere. Na karti arheoloških nalaza jasno se vide tragovi nekadašnjih stubova na kojima su bile male kuće, tri i po sa tri i po metra. Ispred svake kuće je primetno postojanje žitnih jama, a na nekoliko mesta i plitkih trapova, što govori da su po svemu sudeći ovde živeli dobri ratari. Žitne jame prepoznatljive su i po tome što su im zidovi nagoreni, jer je to bio način konzerviranja unutrašnjosti. Imaju oblik ćupa ukopanog u zemlju, koji je odozgo zapečaćen. Naša sagovornica objašnjava da je lokacija prirodno pogodna za naselje, jer je na malom uzvišenju oko kojeg je u dalekoj prošlosti postojala voda.

U blizini je pronađena i nekropola, takođe iz perioda Sarmata. Jedan od otkrivenih grobova omeđen je velikim rovom, što ukazuje da je tu sahranjena neka značajna osoba.

Prisustvo Sarmata na našim prostorima domaća arheologija nije još obradila u dovoljnoj meri, ali ovi nalazi doprineće nastavku proučavanja. Ostaci nekropole otkrili su nekoliko grobova u kojima nije u potpunosti sačuvan skelet, osim kada je reč o jednoj ženskoj osobi. Ono što je zanimljivo da je u svakom grobu kod nogu sahranjenog pronađena zapečaćena posuda, a u ženskom grobu i mnoštvo lepo obrađenih perlica različitih boja. Prisustvo ćilibara sa Baltika i kauri školjki sa juga Evrope u pronađenim ostacima nakita mogu da budu svedočanstvo o tome da je ovo naselje bilo na trasi trgovačkih puteva i imalo kontakte sa drugim kulturama.

Interesantno je da će uz uobičajene načine utvrđivanja starosti nalaza, kroz ugljenik C14, ovde prvi put biti primenjena i intestinalna analiza, odnosno analiza zemlje koje se nalazi u visini utrobe i karlice pokojnika, čime se nastoje pronaći ostaci parazita i na osnovu toga dobiti i detaljniji uvid u način života Sarmata.  Među ostacima otkrivene su i ljuske jajeta, a dr Neda Mirković Marić napominje da je to prvi put da ih je pronašla na nekom lokalitetu.

Arheologe su, međutim, iznenadili i mnogo stariji nalazi iz perioda starčevačke kulture, koja datira 5500. godina pre nove ere. Način na koji su pronađeni ostaci starčevačke kulture ukazuje da je kasnije Sarmatsko naselje podignuto na njihovim osnovama.

Na lokalitetu 97, osim nalaza iz ova dva istorijska perioda, pronađeni su i tragovi iz bakarnog doba – ostaci otpadnih jama koje pripadaju kulturi Tisapolgar-Bodrogkereštur iz 4. milenijuma pre naše ere,, koja je kod nas veoma malo istražena.

„Ovo je veoma vredan lokalitet, višeslojno nalazište sa ostacima života od perioda srednjeg neolita, bakarnog doba, antičkog perioda i srednjeg veka. Ono što nam sada preostaje jeste da pokušamo da proglasimo ovaj lokalitet za nepokretno kulturno dobro. Da bi se to ostvarilo potrebno je da mu odredimo i granice u kojima se rasprostire. Takođe, biće obrađeni svi arheološki nalazi i o tome će biti podnet izveštaj, a u planu je i da pojedini budu izloženi” najavljuje dr Neda Mirković Marić.