Opet radi most do Lida

„Saobraćaj” na relaciji Zemunski kej ‒ Veliko ratno ostrvo opet je uspostavljen. Naime, pripadnici pontonirskih jedinica Vojske Srbije ponovo su postavili pontonski most i građanima omogućili nesmetan pristup popularnoj dunavskoj plaži.

Ministarstvo odbrane saopštilo je da su stvoreni uslovi za bezbedno korišćenje mosta

nosivosti 20 tona, sastavljenog od 38 plovnih članaka u ukupnoj dužini od 355 metara.

Podsetimo, Vojska Srbije je pre nekoliko dana demontirala i uklonila ponton zbog, kako je navedeno, visokog vodostaja i velike količine deponovanog materijala u Dunavu, koji su ugrožavali bezbednost i eksploataciju.

Dunav se osetno „spustio”, a đubre oko čelične konstrukcije je očišćeno i veza sa ostrvom je ponovo uspostavljena. Nevolja je, međutim, jedino u tome što će sve ovo trajati još desetak dana jer, po dogovoru, most je u funkciji do kraja kupališne sezone na Lidu, odnosno do 31. avgusta, posle čega sledi njegovo rasklapanje i prevoženje rekom u matični garnizon.

Posle svega pitanje je da li je privremeni pontonski most jedino rešenje za brojne posetioce Lida i čitavog Velikog ratnog ostrva. Ranija opštinska uprava Zemuna svojevremeno je ponudila idejno rešenje za izgradnju betonsko-drvene ćuprije preko Dunavskog rukavca, kao i skice propratnih objekata, poput vidikovca na kopnu i turističkog naselja na samom ostrvu. Ovaj projekat međutim nikada nije zaživeo.

Pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će biti predloženo da se Stari savski most izmesti i postavi tamo gde će spajati početak Zemuna ili kraj Novog Beograda sa Velikim ratnim ostrvom.

‒ Našli smo mu jedno divno mesto, ali to ćemo još sa građanima, još da kandidujemo… Tamo će imati veliku upotrebnu vrednost i on će spojiti početak Zemuna sa Velikim ratnim ostrvom jer može biti mnogo niži, ne treba nam tako visok, jer ovde ima potporne stubove, da bude iskorišćen za nešto i da bude prava atrakcija za Beograd... ‒ preneli su mediji Vučićevu izjavu.

Mišljenja sugrađana o svemu tome su već decenijama podeljena. Dok jedni podržavaju postavljanje stalne veze sa Ratnim ostrvom, nemali broj njih je ipak protiv, jer smatra da bi time bilo ugroženo jedno od retkih preostalih delova „prave” prirode u Beogradu i okolini.

‒ S jedne strane gledano, nikoga ne možete da uskratite za besplatan i bezbedan prelazak do Lida. Ipak, neki masovniji dolazak izletnika i kupača mogao bi ozbiljno da ugrozi biodiverzitet Velikog ratnog ostrva, recimo da negativno utiče na staništa nekih retkih ptica... Glasna muzika sa moćnih zvučnika, spremanje mesa na roštilju na sve strane, ostavljanje smeća iza sebe... sve to moglo bi i te kako da naruši neku prirodnu harmoniju koja je ovde odavno uspostavljena ‒ kaže botaničar Vojkan Premović, inače stanar Bloka 11, koji se nalazi preko puta Velikog ratnog ostrva.

Protiv instaliranja „fiksnog” mosta su i brojne čamdžije, nautičari i vlasnici plovila usidrenih u Dunavskom rukavcu u nekoliko marina između hotela „Jugoslavija” i restorana „Venecija” u Zemunu. Njima smeta što bi u slučaju postavljanja ćuprije do Lida uvek morali da koriste duži „vodeni” put da bi stigli do omiljene plaže. Oni su, ipak, u manjini. Daleko veći broj sugrađana glasao bi za premošćavanje rukavca, odnosno postavljanje „pravog” mosta između Zemunskog keja i Velikog ratnog ostrva.

‒ Znate kako, postavili most ili ne, ljudi koji to žele će uvek naći način da dođu na ovu oazu usred betonske džungle. Bojim se da smo se spustili tako nisko da ne umemo da cenimo ono što nam je nadohvat ruke. Smatram da bi za Ratno ostrvo trebalo uvesti striktna i čvrsta pravila ponašanja, a one koji ta pravila krše, oštro kazniti. Jedino tako ćemo očuvati ovo prirodno blago ‒ uveren je naš sagovornik Vojkan Premović.

Možda treba podsetiti da o Velikom ratnom ostrvu brine Javno-komunalno preduzeće „Zelenilo Beograd” i da, prema mišljenju većine posetilaca, to rade veoma dobro. Trava je uvek pokošena kad treba, drveće orezano, parkovski mobilijar prilično sačuvan. Još samo da gosti budu kako valja...