Опет ради мост до Лида

„Саобраћај” на релацији Земунски кеј ‒ Велико ратно острво опет је успостављен. Наиме, припадници понтонирских јединица Војске Србије поново су поставили понтонски мост и грађанима омогућили несметан приступ популарној дунавској плажи.

Министарство одбране саопштило је да су створени услови за безбедно коришћење моста

носивости 20 тона, састављеног од 38 пловних чланака у укупној дужини од 355 метара.

Подсетимо, Војска Србије је пре неколико дана демонтирала и уклонила понтон због, како је наведено, високог водостаја и велике количине депонованог материјала у Дунаву, који су угрожавали безбедност и експлоатацију.

Дунав се осетно „спустио”, а ђубре око челичне конструкције је очишћено и веза са острвом је поново успостављена. Невоља је, међутим, једино у томе што ће све ово трајати још десетак дана јер, по договору, мост је у функцији до краја купалишне сезоне на Лиду, односно до 31. августа, после чега следи његово расклапање и превожење реком у матични гарнизон.

После свега питање је да ли је привремени понтонски мост једино решење за бројне посетиоце Лида и читавог Великог ратног острва. Ранија општинска управа Земуна својевремено је понудила идејно решење за изградњу бетонско-дрвене ћуприје преко Дунавског рукавца, као и скице пропратних објеката, попут видиковца на копну и туристичког насеља на самом острву. Овај пројекат међутим никада није заживео.

Пре неколико дана председник Србије Александар Вучић рекао је да ће бити предложено да се Стари савски мост измести и постави тамо где ће спајати почетак Земуна или крај Новог Београда са Великим ратним острвом.

‒ Нашли смо му једно дивно место, али то ћемо још са грађанима, још да кандидујемо… Тамо ће имати велику употребну вредност и он ће спојити почетак Земуна са Великим ратним острвом јер може бити много нижи, не треба нам тако висок, јер овде има потпорне стубове, да буде искоришћен за нешто и да буде права атракција за Београд... ‒ пренели су медији Вучићеву изјаву.

Мишљења суграђана о свему томе су већ деценијама подељена. Док једни подржавају постављање сталне везе са Ратним острвом, немали број њих је ипак против, јер сматра да би тиме било угрожено једно од ретких преосталих делова „праве” природе у Београду и околини.

‒ С једне стране гледано, никога не можете да ускратите за бесплатан и безбедан прелазак до Лида. Ипак, неки масовнији долазак излетника и купача могао би озбиљно да угрози биодиверзитет Великог ратног острва, рецимо да негативно утиче на станишта неких ретких птица... Гласна музика са моћних звучника, спремање меса на роштиљу на све стране, остављање смећа иза себе... све то могло би и те како да наруши неку природну хармонију која је овде одавно успостављена ‒ каже ботаничар Војкан Премовић, иначе станар Блока 11, који се налази преко пута Великог ратног острва.

Против инсталирања „фиксног” моста су и бројне чамџије, наутичари и власници пловила усидрених у Дунавском рукавцу у неколико марина између хотела „Југославија” и ресторана „Венеција” у Земуну. Њима смета што би у случају постављања ћуприје до Лида увек морали да користе дужи „водени” пут да би стигли до омиљене плаже. Они су, ипак, у мањини. Далеко већи број суграђана гласао би за премошћавање рукавца, односно постављање „правог” моста између Земунског кеја и Великог ратног острва.

‒ Знате како, поставили мост или не, људи који то желе ће увек наћи начин да дођу на ову оазу усред бетонске џунгле. Бојим се да смо се спустили тако ниско да не умемо да ценимо оно што нам је надохват руке. Сматрам да би за Ратно острво требало увести стриктна и чврста правила понашања, а оне који та правила крше, оштро казнити. Једино тако ћемо очувати ово природно благо ‒ уверен је наш саговорник Војкан Премовић.

Можда треба подсетити да о Великом ратном острву брине Јавно-комунално предузеће „Зеленило Београд” и да, према мишљењу већине посетилаца, то раде веома добро. Трава је увек покошена кад треба, дрвеће орезано, парковски мобилијар прилично сачуван. Још само да гости буду како ваља...