Čak 12 odsto mališana pati od deformiteta kičme

Letnji raspust se bliži kraju, pa roditelji ovih dana intenzivno traže školske torbe i rančeve za svoju decu. Stručnjaci ističu da je veoma važno zapitati se kakvu torbu ili ranac treba birati kako mališani ne bi imali probleme sa poremećajem stanja kičme. Težina ranca ne bi trebalo da prevazilazi 10 odsto telesne mase deteta. Ako je dete teško 30 kilograma, ranac ne bi smeo biti teži od tri kilograma, a današnji rančevi koje deca nose u školu imaju između osam i 10 kilograma, što ima izrazito negativan uticaj na držanje leđa kod dece školskog uzrasta.

Aleksandra Krstić (Foto: Lična arhiva)

Prema statistici iz 2021. godine, 12 odsto učenika od prvog do četvrtog razreda ima neki od ozbiljnijih oblika deformiteta kičmenog stuba,
Kako ističe Aleksandra Krstić, diplomirani fizioterapeut i predsednica Sekcije za sport Društva fizioteraputa Srbije, veoma je važno pokazati detetu koje polazi u školu kako se pakuju knjige i nosi torba. U početku ovaj proces treba i kontrolisati, kako bi dete usvojilo pravilne navike.

– Kupovina ranca sa točkićima u početku može izgledati kao dobro rešenje. Ali ako razmatrate ovu opciju, ramislite o konfiguraciji terena kojom dete ide od kuće do škole. Nagib terena, stepenice, ivičnjaci, nošenje ranca uz i niz stepenice u školi jednom rukom mogu predstavljati dodatni problem. Nošenje ranca preko jednog ramena takođe opterećuje jednu stranu tela, pa i to može uticati na nelagodnost i pojavu bolova u vratu, trnjenje u rukama, bolove u grudnom i krsnom delu kičmenog stuba. Rešenje za ove probleme osim pravilnog odabira ranca i „pametnog“ pakovanja knjiga, jeste svakako insistiranje na fizičkoj aktivnosti deteta. Jačanje muskulature kroz igru u parkovima, sportskim terenima, uključivanje u neki od sportova, obezbedjuje i pravilan rast i razvoj deteta, naročitio u periodu intenzivnijeg rasta - naglašava Krstićeva.

Pred polazak u školu, svako dete prolazi sistematski pregled, gde se uočava postojanje ili odsutvo posturalnih deformiteta (kriva kičma, problemi sa kolenima i stopalima) i dete upućuje u odgovarajuće ustanove, gde se predlaže tretman deformiteta.

Krstićeva napominje da je period kada deca polaze u školu jeste i period ubrzanog rasta, naročito kod devojčica, pa je redovno kontrolisanje u kraćim vremenskim intervalima (4-6 meseci) od strane pedijatra, fizijatra ili ortopeda poželjno. Roditelji i sami mogu proveravati jednom mesečno kakav je stav njihovog deteta.

– Rančevi su se pokazali kao dobar izbor, jer ih deca nose na leđima što se svakako preporučuje zbog rasterećenja kičmenog stuba. U kupovinu ne treba ići bez deteta, jer veličina treba da odgovara konstituciji deteta.

Dno ranca ne sme da ide ispod struka, a vrh mora da bude ispod linije ramena. S obzirom na činjenicu da se deca školskog uzrasta razlikuju u telesnom rastu, odabir dobrog ranca zahteva poštovanje anatomskih karakteristika deteta. Poželjno je da postoji pojas koji se kopča sa prednje strane a koji dodatno raspoređuje težinu ranca na kukove i prednji deo tela – napominje naša sagovornica.

Kako je težina školskog ranca uglavnom veća od datih preporuka, nošenje većeg tereta podrazumeva da se dete naginje unapred, prenosi težište na prednji deo stopala, naglašava vratnu i lumbalnu krivinu. Zbog toga se dete može žaliti na bolove u vratu, ramenima, trnjenje ruku ili bolove u donjem delu leđa. Težište tela prebačeno unapred, ramena povijena put napred, naglašavanje krivina kičmenog stuba može dovesti i do smanjenja disajnog kapaciteta, povećanog opretećenja na pršljenska tela i zglobove koji obezbeđuju stabilnost kičmenog stuba.

– Kod dece koja imaju skoliozu, neravnomeran raspored težine dovodi do većeg opterećenja jedne strane kičmenog stuba. Pakovanje knjiga i svesaka takođe mora da prati određeni raspored. Najpre se stavljaju najveće i najteže knjige, a potom se ređaju manje i lakše knjige, sveske i pernica na kraju. Ako dete nosi patike i opremu za fizičko stavite ih sa spoljne strane kao i flašicu sa vodom – napominje Krstićeva.