Чак 12 одсто малишана пати од деформитета кичме

Летњи распуст се ближи крају, па родитељи ових дана интензивно траже школске торбе и ранчеве за своју децу. Стручњаци истичу да је веома важно запитати се какву торбу или ранац треба бирати како малишани не би имали проблеме са поремећајем стања кичме. Тежина ранца не би требало да превазилази 10 одсто телесне масе детета. Ако је дете тешко 30 килограма, ранац не би смео бити тежи од три килограма, а данашњи ранчеви које деца носе у школу имају између осам и 10 килограма, што има изразито негативан утицај на држање леђа код деце школског узраста.

Александра Крстић (Фото: Лична архива)

Према статистици из 2021. године, 12 одсто ученика од првог до четвртог разреда има неки од озбиљнијих облика деформитета кичменог стуба,
Како истиче Александра Крстић, дипломирани физиотерапеут и председница Секције за спорт Друштва физиотерапута Србије, веома је важно показати детету које полази у школу како се пакују књиге и носи торба. У почетку овај процес треба и контролисати, како би дете усвојило правилне навике.

– Куповина ранца са точкићима у почетку може изгледати као добро решење. Али ако разматрате ову опцију, рамислите о конфигурацији терена којом дете иде од куће до школе. Нагиб терена, степенице, ивичњаци, ношење ранца уз и низ степенице у школи једном руком могу представљати додатни проблем. Ношење ранца преко једног рамена такође оптерећује једну страну тела, па и то може утицати на нелагодност и појаву болова у врату, трњење у рукама, болове у грудном и крсном делу кичменог стуба. Решење за ове проблеме осим правилног одабира ранца и „паметног“ паковања књига, јесте свакако инсистирање на физичкој активности детета. Јачање мускулатуре кроз игру у парковима, спортским теренима, укључивање у неки од спортова, обезбедјује и правилан раст и развој детета, нарочитио у периоду интензивнијег раста - наглашава Крстићева.

Пред полазак у школу, свако дете пролази систематски преглед, где се уочава постојање или одсутво постуралних деформитета (крива кичма, проблеми са коленима и стопалима) и дете упућује у одговарајуће установе, где се предлаже третман деформитета.

Крстићева напомиње да је период када деца полазе у школу јесте и период убрзаног раста, нарочито код девојчица, па је редовно контролисање у краћим временским интервалима (4-6 месеци) од стране педијатра, физијатра или ортопеда пожељно. Родитељи и сами могу проверавати једном месечно какав је став њиховог детета.

– Ранчеви су се показали као добар избор, јер их деца носе на леђима што се свакако препоручује због растерећења кичменог стуба. У куповину не треба ићи без детета, јер величина треба да одговара конституцији детета.

Дно ранца не сме да иде испод струка, а врх мора да буде испод линије рамена. С обзиром на чињеницу да се деца школског узраста разликују у телесном расту, одабир доброг ранца захтева поштовање анатомских карактеристика детета. Пожељно је да постоји појас који се копча са предње стране а који додатно распоређује тежину ранца на кукове и предњи део тела – напомиње наша саговорница.

Како је тежина школског ранца углавном већа од датих препорука, ношење већег терета подразумева да се дете нагиње унапред, преноси тежиште на предњи део стопала, наглашава вратну и лумбалну кривину. Због тога се дете може жалити на болове у врату, раменима, трњење руку или болове у доњем делу леђа. Тежиште тела пребачено унапред, рамена повијена пут напред, наглашавање кривина кичменог стуба може довести и до смањења дисајног капацитета, повећаног опретећења на пршљенска тела и зглобове који обезбеђују стабилност кичменог стуба.

– Код деце која имају сколиозу, неравномеран распоред тежине доводи до већег оптерећења једне стране кичменог стуба. Паковање књига и свесака такође мора да прати одређени распоред. Најпре се стављају највеће и најтеже књиге, а потом се ређају мање и лакше књиге, свеске и перница на крају. Ако дете носи патике и опрему за физичко ставите их са спољне стране као и флашицу са водом – напомиње Крстићева.