Novo lice starog Načelstva u Požarevcu

Požarevac – Ako sve bude teklo po planu, reprezentativna građevina, nekadašnje Načelstvo a danas Gradsko zdanje u Požarevcu, trebalo bi do kraja godine da izgleda još raskošnije. Pročelje će dobiti ambijentalno ili dekorativno osvetljenje što će zdanju, nakon nedavne rekonstrukcije, dati puni sjaj. Naime, grad je ovih dana raspisao javnu nabavku za prvu fazu radova na postavljanju osvetljenja koje će koštati oko 32,7 miliona dinara. Iz gradske kase otići će oko 24,4  dok će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomoći sa 8,3 miliona dinara.

Ovaj biser srpske arhitekture, izgrađen pre 134 godine na prostoru na kome se nekada nalazio kompleks konaka Kneza Miloša, „umiven” je poslednjih godina. U prvoj fazi obnove koja je počela 2015. godine, obiman posao počeo je od krova kako bi se sprečila prokišnjavanja i oštećenja enterijera. Cela krovna konstrukcija je rekonstruisana i zaštićena. Restauracija fasade, koje obiluju bogatom dekoracijom, započeta je dve godine kasnije i po prvobitnom planu trebalo je da bude okončana do kraja 2017. godine. Međutim, ovaj proces prilično se odužio, radovi su obustavljani najpre zbog primene neadekvatnog materijala, a potom i zbog vremenskih uslova. Takođe, u hodu je odlučeno da se zameni kompletna stolarija, što prvobitno nije bilo u planu. Druga faza radova završena je pre tri godine i do tada je obnovljen prednji i bočni deo fasade. Zadnji deo Načelstva još je netaknut, pa nije predviđeno ni njegovo osvetljenje, a  rekonstrukcija je planirana  u trećoj fazi adaptacije za koju još ne postoje precizni rokovi, iako je odavno najavljeno da će biti obezbeđena i sredstva za radove u dvorišnom delu zgrade. Takođe je izostala i centralna klimatizacija dela objekta, najavljena za 2018. godinu, jer su prethodno, po zahtevu iz projekta, morali da budu skinuti svi klima-uređaji sa fasade.

 U ovoj zgradi danas su smešteni gradska, školska i policijska uprava, Osnovni sud, Braničevski upravni okrug i Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović”.  Na prostoru Miloševih konaka, za potrebe izgradnje zdanja Okružnog načelstva u kome će se nalaziti sva okružna nadleštva i sedište državne administracije, 1888. godine srušen je i poslednji od njih, konak kneginje Ljubice. Godinu dana kasnije na tom mestu nikao je novi objekat izgrađen po projektu poznatog austrijskog arhitekte Fridriha Gizela, uz izvesne građevinske korekcije srpskih arhitekata Jovana Ilikića i Dušana Živanovića. Po svojoj veličini, arhitektonskoj koncepciji i dekorativnoj obradi, ovo impozantno zdanje za ondašnju  Srbiju bilo je najreprezentativnija i najveća upravna zgrada toga vremena,  a do danas predstavlja jedan od najvrednijih primera graditeljskog nasleđa arhitekture profanog karaktera u čitavoj Srbiji.

U enterijeru posebnu umetničku vrednost imaju površine sa zidnim i dekorativnim slikarstvom, među kojima se izdvaja predstava „Takovski ustanak” na plafonu svečanog salona, dok je na svodu stepenišnog prostora naslikan kraljevski grb dinastije Obrenović iz 1882. godine.  Specifičnosti zdanja doprinose i umetnički oslikani salon i privatne odaje namenjene članovima dinastije Obrenović, kao i umetnički obrađeni delovi enterijera, stepenišna ograda, lusteri, rukohvati... Za gradnju su korišćena  sredstva sakupljena petogodišnjim samodoprinosom. Objekat je 1983. proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.

Unutrašnjost čeka obnovu

Svečani saloni u zdanju Načelstva u lošem su stanju, u pojedinim delovima počeo je da opada malter sa plafona, naročito nakon obilnih kiša tokom 2014. godine kada je stradao deo krova.  Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca, polovinom pretprošle godine najavio je javnu nabavku za projekat rekonstrukcije i konzervacije svečanih salona, ali ona do danas nije raspisana. Postojala je i inicijativa da se zgrada Načelstva tada otvori i za turističke posete, ali za sada je sve to samo na nivou planova.