Ново лице старог Начелства у Пожаревцу

Пожаревац – Ако све буде текло по плану, репрезентативна грађевина, некадашње Начелство а данас Градско здање у Пожаревцу, требало би до краја године да изгледа још раскошније. Прочеље ће добити амбијентално или декоративно осветљење што ће здању, након недавне реконструкције, дати пуни сјај. Наиме, град је ових дана расписао јавну набавку за прву фазу радова на постављању осветљења које ће коштати око 32,7 милиона динара. Из градске касе отићи ће око 24,4  док ће Министарство за државну управу и локалну самоуправу помоћи са 8,3 милиона динара.

Овај бисер српске архитектуре, изграђен пре 134 године на простору на коме се некада налазио комплекс конака Кнеза Милоша, „умивен” је последњих година. У првој фази обнове која је почела 2015. године, обиман посао почео је од крова како би се спречила прокишњавања и оштећења ентеријера. Цела кровна конструкција је реконструисана и заштићена. Рестаурација фасаде, које обилују богатом декорацијом, започета је две године касније и по првобитном плану требало је да буде окончана до краја 2017. године. Међутим, овај процес прилично се одужио, радови су обустављани најпре због примене неадекватног материјала, а потом и због временских услова. Такође, у ходу је одлучено да се замени комплетна столарија, што првобитно није било у плану. Друга фаза радова завршена је пре три године и до тада је обновљен предњи и бочни део фасаде. Задњи део Начелства још је нетакнут, па није предвиђено ни његово осветљење, а  реконструкција је планирана  у трећој фази адаптације за коју још не постоје прецизни рокови, иако је одавно најављено да ће бити обезбеђена и средства за радове у дворишном делу зграде. Такође је изостала и централна климатизација дела објекта, најављена за 2018. годину, јер су претходно, по захтеву из пројекта, морали да буду скинути сви клима-уређаји са фасаде.

 У овој згради данас су смештени градска, школска и полицијска управа, Основни суд, Браничевски управни округ и Народна библиотека „Илија М. Петровић”.  На простору Милошевих конака, за потребе изградње здања Окружног начелства у коме ће се налазити сва окружна надлештва и седиште државне администрације, 1888. године срушен је и последњи од њих, конак кнегиње Љубице. Годину дана касније на том месту никао је нови објекат изграђен по пројекту познатог аустријског архитекте Фридриха Гизела, уз извесне грађевинске корекције српских архитеката Јована Иликића и Душана Живановића. По својој величини, архитектонској концепцији и декоративној обради, ово импозантно здање за ондашњу  Србију било је најрепрезентативнија и највећа управна зграда тога времена,  а до данас представља један од највреднијих примера градитељског наслеђа архитектуре профаног карактера у читавој Србији.

У ентеријеру посебну уметничку вредност имају површине са зидним и декоративним сликарством, међу којима се издваја представа „Таковски устанак” на плафону свечаног салона, док је на своду степенишног простора насликан краљевски грб династије Обреновић из 1882. године.  Специфичности здања доприносе и уметнички осликани салон и приватне одаје намењене члановима династије Обреновић, као и уметнички обрађени делови ентеријера, степенишна ограда, лустери, рукохвати... За градњу су коришћена  средства сакупљена петогодишњим самодоприносом. Објекат је 1983. проглашен за културно добро од великог значаја.

Унутрашњост чека обнову

Свечани салони у здању Начелства у лошем су стању, у појединим деловима почео је да опада малтер са плафона, нарочито након обилних киша током 2014. године када је страдао део крова.  Саша Павловић, градоначелник Пожаревца, половином претпрошле године најавио је јавну набавку за пројекат реконструкције и конзервације свечаних салона, али она до данас није расписана. Постојала је и иницијатива да се зграда Начелства тада отвори и за туристичке посете, али за сада је све то само на нивоу планова.