Psiholozi od sledeće nedelje opet u „Ribnikaru”

Stručnjaci Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih sledeće nedelje ulaze u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar”, u kojoj će predstaviti dalji plan podrške učenicima i nastavnicima. Kako u razgovoru za „Politiku” objašnjava Hana Korać, psiholog u Institutu za mentalno zdravlje i član Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, u prvih mesec dana radionice s nastavnicima OŠ „Vladislav Ribnikar” biće organizovane unutar škole jednom nedeljno u trajanju od sat i po vremena. Na njima će se razgovarati o traumi i načinima na koje nastavnici mogu da prepoznaju znake patnje, stresa i traume kod dece. U oktobru će biti predloženo da grupe podrške za nastavnike nastave rad u Dečjem kulturnom centru Beograd.

Koraćeva napominje da je važno održati kontinuitet u pružanju pomoći nastavnicima, roditeljima i deci nakon dva masovna ubistva koja su se početka maja desila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i selima u okolini Mladenovca.

„Nastavnici ostalih škola, pre svega oni u čijim su klupama sedeli učenici stradali u ovim masakrima, biće pozvani da dođu u Dečji kulturni centar. Tu će savetovalište raditi od 1. septembra i moći će da dobiju svaku podršku i pomoć koja im je potrebna. Za roditelje učenika iz Beograda biće organizovana tribina u Dečjem kulturnom centru tokom sledeće nedelje. Na njoj će biti reči o povratku dece u škole, odnosno o izazovima koje donosi povratak u školsku klupu. O tačnom datumu održavanja tribine u Beogradu roditelji će blagovremeno biti obavešteni preko sredstava javnog informisanja. Roditeljima u Smederevu i Mladenovcu će preko škola biti poslat dopis kako mogu da dobiju stručnu pomoć. Takođe, planirano je da se u ovim gradovima pre početka školske godine organizuju tribine na kojima će se govoriti o načinima na koje mogu da pomognu deci sa simptomima prolongiranog stresa i traume. Trenutno s predstavnicima gradskih vlasti dogovaramo prostor održavanja tribina”, objašnjava Koraćeva.

Hana Korać podseća da se traume nastale u grupi najlakše leče u grupi, kao i da se kroz rad u grupama istovremeno pospešuje osećaj zajedništva i pripadanja kolektivu. Pored toga, stručnjaci za mentalno zdravlje nastaviće da pružaju  individualnu pomoć onim nastavnicima, roditeljima i deci kojima je ta pomoć potrebna.

Učenicima škola u čijim su klupama sedela ubijena deca preko nastavnika i roditelja biće ponuđen upitnik koji je korišćen u Norveškoj nakon masovnih ubistava Andresa Brejvika. To je, objašnjava naša sagovornica, vrsta polustrukturisanog intervjua na koji će najmlađi odgovarati uz pomoć roditelja, a stručnjacima pomaže da decu razvrstaju u tri kategorije.

„Najveći broj dece koja su bila (in)direktni svedoci masakra sada je dobro i nalaze se u tzv. zelenoj zoni. Pretpostavljamo da se jedan broj đaka nalazi u tzv. narandžastoj zoni i da im je potrebna dodatna pomoć i podrška psihološko-pedagoške službe škole, kao i da se mali broj dece nalazi u tzv. crvenoj zoni i da im je neophodna pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje iz tercijarnih zdravstvenih ustanova. Taj instrument je odobrila Radna grupa za podršku mentalnog zdravlja mladih, ali mi moramo da imamo saglasnost roditelja da testiramo decu”, objašnjava ovaj psiholog i dodaje da će samo roditelji biti upoznati s rezultatima testiranja dece.

Anita Popović, koordinator projektnog tima Društva psihologa Srbije, u razgovoru za naš list objašnjava da je ova strukovna organizacije u okviru plana rada već u avgustu započela sprovođenje aktivnosti, sa ciljem  pružanja podrške nastavnom osoblju OŠ „Vladislav Ribnikar” u kontekstu vaspitno-obrazovnog procesa.

„Pored članova projektnog tima, na aktivnostima u avgustu angažuju se i saradnici koji su u školi pružali neposrednu psihosocijalnu podršku tokom maja i juna – Branislava Stević, Jasmina Mihnjak i Stana Budurić, kao i školski psiholozi koji svojim iskustvom mogu doprineti uspešnoj realizaciji aktivnosti – Branka Tišma i Nađa Đedović. Prvi korak u sprovođenju aktivnosti tokom pripremne faze jeste ispitivanje potreba škole o vrsti i modelu očekivane podrške i prepoznavanju protektivnih faktora u kolektivu. U ovom kontekstu ostvaren je kontakt i dogovor sa upravom škole o uključivanju školskog kolektiva u ispitivanje kao ključnog činioca za dalje sprovođenje ove linije projektnih aktivnosti. Planirano je da ova faza bude završena do početka školske godine kako bismo na osnovu kvalitativne analize iskazanih potreba i zaključaka koje tom prilikom dobijemo prilagodili planirane aktivnosti”, navela je Popovićeva.

U zavisnosti od analize potreba, kako je objasnila, projektni tim sa saradnicima planira da grupiše svoje predloge u one s kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim ciljevima kako bi se „ostvario kontinuitet u pružanju podrške na više nivoa”.

„Projektni tim DPS planira da predloge aktivnosti proširi i prilagodi tako da budu primenljivi na sve škole, imajući u vidu i činjenicu da su kriznim događajem indirektno pogođene i ostale škole u našoj zemlji. U skladu s daljim razvijanjem projekta, Izvršni odbor i projektni tim DPS informisaće kolege o potrebama uključivanja i pozivati ih da se angažuju u realizaciji planiranih aktivnosti”, kaže Anita Popović.

Nedovoljan broj psihologa i pedagoga u školama

„Ribnikar” će, kako je objasnila Slavica Đukić Dejanović, početi s radom u delu prostora koji je adaptiran. „Gde su učionice, kabineti, gde će se organizovati dnevni boravak, gde će biti aktivnosti po programu te škole. Naravno, jedan deo koji će biti memorijalni, biće potpuno odvojen. U školu će se ulaziti iz Ulice Svetozara Markovića”, rekla je ministarka prosvete gostujući na RTS-u.

Navela je da su samo u osnovne škole primljena 93 nova zaposlena iz oblasti psihologije i pedagogije, što, ocenila je – nije dovoljno.

„Određenim zakonskim izmenama predviđa se da svaka škola ima dovoljan broj psihologa i pedagoga. To je proces koji moramo polako realizovati”, kazala je Slavica Đukić Dejanović.

R. D.