Veče Andraša Urbana

Reditelj Andraš Urban će na originalan način obeležiti 42. Bitef. Njegove čak tri predstave, što je svojevrsni kuriozitet, deo su ovogodišnjih festivalskih selekcija. Komad „Brecht – The Hardcore Machine” pozorišni sladokusci imaće priliku da vide večeras u 20 časova kao osmu predstavu u glavnom festivalskom programu na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Kritičarka Ana Tasić u okviru „Šoukejsa”, pratećeg programa 42. Bitefa, uvrstila je dva njegova ostvarenja. Predstava „Urbi et orbi” koja je, da podsetimo,dobila nagradu Okruglog stola na 53. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, i Kovačevićev „Sabirni centar” izvedeni su proteklog vikenda, takođe na sceni BDP-a. Oba dela naišla su na pozitivne reakcije kod inostranih gostiju, kritičara i publike.

U večerašnjoj predstavi „Brecht – The Hardcore Machine” Andraš Urban će uz pomoć svojih izvanrednih glumaca predstaviti sve ono što je krasilo Brehtovu filozofiju teatra – efekat distanciranja, igre svetla, deklamovanje teksta, obraćanje publici.

Lucidnog Andraša Urbana pamtimo iz ranih devedesetih godina 20. veka, kada je kao student režije skrenuo pažnju zanimljivim pozorišnim kreacijama u Narodnom pozorištu u Subotici. Rođen u Senti, Urban već sa 17 godina otvara prvu samostalnu pozorišnu radionicu. Formira svoju trupu „Aiowa” koja teatar tretira kao specifičnu, ali i ideološku akciju. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu upisuje režiju, u klasi prof. Vlatka Grlića. Uporedo sa studiranjem, režira u Narodnom pozorištu u Subotici, i dobija pozive za saradnju iz mnogih pozorišnih centara.

Burna dešavanja iz naše bliske prošlosti uticala su na ovog neobičnog reditelja. U trenutku kada su svi sa nestrpljenjem iščekivali nova pozorišna ostvarenja, Andraš Urban se 1993. godine povlači iz javnog života, napušta studije i prestaje da režira. Nešto krupno se desilo u njegovoj duši, kako nam je nedavno rekao Urban, tako da nije mogao da nastavi da studira, režira, odnosno učestvuje u svakodnevnim životnim dešavanjima.

Tih nekoliko godina proveo je u rodnoj Senti i nije se bavio pozorištem. To, kako je kasnije objašnjavao, nije bila odluka, već jednostavno stanje duha.

Posle pet godina nastavlja studije u Novom Sadu, kod profesora Bore Draškovića, u čijoj klasi je diplomirao 2000. godine. Na radost pozorišne publike počinje da režira u subotičkom pozorištu „Kostolanji Deže” na čijem čelu je od 2005. godine. Režira i u drugim pozorištima, vodi radionice u Rumuniji. Režirao je Bihnera, Šekspira, Dukovskog, Arabala, Beketa, Brehta. Autor je kratkih filmova „Neko i neko”, „Staklo”, „Kao da nas i nema” i knjige pripovedaka „Partizan iz zore”.