Mali ulog za veliku dobit

Bor – Sve je izvesnije da borski kombinat bakra sa svojim istraženim rezervama od oko dve milijarde tona rude – u kojoj ima 7,8 miliona tona bakra, 300.000 kilograma zlata, 2.230.000 kilograma srebra i značajnih količina drugih plemenitih i retkih metala – može rentabilno da posluje narednih 50 do 60 godina. Takav zaključak nameće se ako se zna da je u minulih 105 godina u „Boru” proizvedeno manje od pet miliona tona bakra i da je sadašnja cena bakra na svetskom tržištu, između 8.000 i 9.000 dolara za tonu, oko četiri do pet puta veća nego pre sedam godina i više nego dvostruko veća od prosečne u minulom veku.

Inače, tender za izbor strateškog partnera za RTB „Bor” biće objavljen 10. oktobra.

„Bor” sa nevelikim ulaganjem u obnovu, ubrzo može da postane gigant, veći nego što je bio. Da pretekne i onu rekordnu 1990. godinu, kada je proizveo 151.395 tona bakra i u izvozu zaradio 290 miliona dolara. Te godine proizvodnja bakra bila je, dakle, šest puta veća od one u minuloj godini, a u Boru i Majdanpeku proizvedeno je i 4.700 kilograma zlata, 22.925 kilograma srebra, 59.181 kilogram selena, 130 kilograma paladijuma, kao i 24 kilograma platine.

Sve manje za šest puta

Pre 18 godina u izobilju je uživalo 24.960 borskih trudbenika. Niko tada ni slutio nije da će srpski i jugoslovenski bogataš doći do prosjačkog štapa, da će za šest puta smanjiti i proizvodnju, i broj zaposlenih, i plate.

Kako se sve to dogodilo i da li se katastrofa mogla izbeći?

Za razliku od onih koji su borskom kombinatu krajem 2001. godine nametnuli prinudnu upravu i svih onih koji su, po nalozima tri srpske vlade,rukovodili borskom kompanijom, provereni stručnjaci i bivši uspešni rukovodioci u „Boru” i „Majdanpeku” smatraju da je bivši srpski i jugoslovenski gigant u minulih sedam godina, nestručno vođen, nepotrebno izgubio razvojni korak. Vladini upravnici odmah su „procenili” da je perspektiva „Bora” sumorna i zato se odustalo od svih planiranih investicija. Otuda je, prošle godine, iz sopstvene rude u Boru i Majdanpeku, proizvedeno samo 10.000 tona bakra, gotovo četiri puta manje nego 1999. godine, u vreme agresije i bombardovanja.

Od tada do danas propala su i dva pokušaja privatizacije ovog preduzeća (kao kupci nisu prihvaćeni rumunski „Kuprom” i austrijski „A-tek”), gotovo potpuno je amortizovana rudarska mehanizacija i dotrajala oprema u borskoj topionici bakra.

Ni to što su otkrivene i overene velike rezerve rude ne vredi mnogo, kad nema čime da se otkopa i preradi. Svaka vlada je obećavala pomoć (posle štrajkova i protesta), ali pomoć nije stizala. Apsurdno, dok je cena bakra na svetskoj berzi nezapamćeno rasla, proizvodnja u Boru i Majdanpeku je padala. Otuda i sve glasnije negodovanje protiv države i neodgovornih (i nestručnih) u njenoj upravi. Zato što nisu iskorišćene izuzetne povoljnosti na svetskom tržištu, u minule četiri godine borska kompanija izgubila je više od 750 miliona dolara čistog profita. Utvrđeno je da posle 2000. godine nisu uplaćivane ni kamate na uzete kredite, da su rasli gubici iz poslovanja i uvećavao se ukupan dug. Na sve to država je iz budžeta plaćala zarade zaposlenima i tako kupovala socijalni mir.

Niko ne odgovara na pitanja ko je kriv, koja vlada i koji pojedinci. Prinudni upravitelji u Beogradu prave se nevešti. Na veliku štetu i „Bora” i države.

A moglo je i drugačije

Poslovalo se nestručno i nedomaćinski, proizvoljno. Otuda i protesti u Boru i Majdanpeku i ukazivanje na to da je državna strategija privatizacije borske kompanije potpuno pogrešna. Iz toga su proizašle i dve neuspele privatizacije.

Moglo se i mora drugačije, poručuju iz „Bora” novoj srpskoj vladi. Moraju se stručnjaci više pitati, ne smeju se direktori ove kompanije (koji do sada ni o čemu nisu odlučivali) postavljati iz Beograda, prema partijskoj pripadnosti.

Država mora biti suvlasnik novog, obnovljenog borskog giganta, koji treba da bude i pokretač bržeg razvoja cele Timočke krajine i Srbije, kao što je nekada bio.

–Dok je bio jak, „Bor” je pomagao svima i svakome, a sada je stigao do prosjačkog štapa – piše u informaciji namenjenoj srpskoj vladi koju je sačinio Božin Jovanović, najuspešniji dugogodišnji direktor borskog kombinata, odavno u penziji. – Sasvim je jasno da se „Borom” loše i neodgovorno rukovodi.

Bivši direktor podseća, navodeći mnoštvo podataka, da je borski kombinat decenijama gradio desetine proizvodnih pogona širom Timočke krajine i Srbije. Da je gradio pruge, puteve, dalekovode, pomagao izgradnju „Đerdapa”, kulturnih, zdravstvenih i sportskih objekata, punio državne fondove i fondove Narodne banke.

U periodu od 1985. do 1991. godine „Bor” je imao ukupan izvoz vredan milijardu i 288 miliona dolara, koji je bio gotovo tri i po puta veći od uvoza. Veliki neto devizni efekat imala je i Narodna banka Jugoslavije.

-----------------------------------------------------------

Fosfati, pruge, brodovi

U informaciji dostavljenoj srpskoj vladi Božin Jovanović navodi i druge podatke.

„Bor” je u Lisini, kod Bosilegrada, izvršio geološka istraživanja sirovih fosfata i sačinio investicioni program. Sopstvenim novcem, borski kombinat je izgradio prugu Vražogrnac – Bor – Majdanpek – Brodica, dugačku 105 kilometara i predao je našoj železnici.

I Rečno brodarstvo „Krajina” u Prahovu nastalo je isključivo novcem borskog kombinata. Sedam brodova „Krajine” ima tovarni prostor od 65.000 tona, a savremeno pristanište tog preduzeća u Prahovu je kapaciteta četiri miliona tona robe.

Borskim novcem postavljene su i telefonske linije između Bora, Zaječara i Niša, kao i između Bora, Majdanpeka i Beograda.