Мали улог за велику добит

Бор – Све је извесније да борски комбинат бакра са својим истраженим резервама од око две милијарде тона руде – у којој има 7,8 милиона тона бакра, 300.000 килограма злата, 2.230.000 килограма сребра и значајних количина других племенитих и ретких метала – може рентабилно да послује наредних 50 до 60 година. Такав закључак намеће се ако се зна да је у минулих 105 година у „Бору” произведено мање од пет милиона тона бакра и да је садашња цена бакра на светском тржишту, између 8.000 и 9.000 долара за тону, око четири до пет пута већа него пре седам година и више него двоструко већа од просечне у минулом веку.

Иначе, тендер за избор стратешког партнера за РТБ „Бор” биће објављен 10. октобра.

„Бор” са невеликим улагањем у обнову, убрзо може да постане гигант, већи него што је био. Да претекне и ону рекордну 1990. годину, када је произвео 151.395 тона бакра и у извозу зарадио 290 милиона долара. Те године производња бакра била је, дакле, шест пута већа од оне у минулој години, а у Бору и Мајданпеку произведено је и 4.700 килограма злата, 22.925 килограма сребра, 59.181 килограм селена, 130 килограма паладијума, као и 24 килограма платине.

Све мање за шест пута

Пре 18 година у изобиљу је уживало 24.960 борских трудбеника. Нико тада ни слутио није да ће српски и југословенски богаташ доћи до просјачког штапа, да ће за шест пута смањити и производњу, и број запослених, и плате.

Како се све то догодило и да ли се катастрофа могла избећи?

За разлику од оних који су борском комбинату крајем 2001. године наметнули принудну управу и свих оних који су, по налозима три српске владе,руководили борском компанијом, проверени стручњаци и бивши успешни руководиоци у „Бору” и „Мајданпеку” сматрају да је бивши српски и југословенски гигант у минулих седам година, нестручно вођен, непотребно изгубио развојни корак. Владини управници одмах су „проценили” да је перспектива „Бора” суморна и зато се одустало од свих планираних инвестиција. Отуда је, прошле године, из сопствене руде у Бору и Мајданпеку, произведено само 10.000 тона бакра, готово четири пута мање него 1999. године, у време агресије и бомбардовања.

Од тада до данас пропала су и два покушаја приватизације овог предузећа (као купци нису прихваћени румунски „Купром” и аустријски „А-тек”), готово потпуно је амортизована рударска механизација и дотрајала опрема у борској топионици бакра.

Ни то што су откривене и оверене велике резерве руде не вреди много, кад нема чиме да се откопа и преради. Свака влада је обећавала помоћ (после штрајкова и протеста), али помоћ није стизала. Апсурдно, док је цена бакра на светској берзи незапамћено расла, производња у Бору и Мајданпеку је падала. Отуда и све гласније негодовање против државе и неодговорних (и нестручних) у њеној управи. Зато што нису искоришћене изузетне повољности на светском тржишту, у минуле четири године борска компанија изгубила је више од 750 милиона долара чистог профита. Утврђено је да после 2000. године нису уплаћиване ни камате на узете кредите, да су расли губици из пословања и увећавао се укупан дуг. На све то држава је из буџета плаћала зараде запосленима и тако куповала социјални мир.

Нико не одговара на питања ко је крив, која влада и који појединци. Принудни управитељи у Београду праве се невешти. На велику штету и „Бора” и државе.

А могло је и другачије

Пословало се нестручно и недомаћински, произвољно. Отуда и протести у Бору и Мајданпеку и указивање на то да је државна стратегија приватизације борске компаније потпуно погрешна. Из тога су произашле и две неуспеле приватизације.

Могло се и мора другачије, поручују из „Бора” новој српској влади. Морају се стручњаци више питати, не смеју се директори ове компаније (који до сада ни о чему нису одлучивали) постављати из Београда, према партијској припадности.

Држава мора бити сувласник новог, обновљеног борског гиганта, који треба да буде и покретач бржег развоја целе Тимочке крајине и Србије, као што је некада био.

–Док је био јак, „Бор” је помагао свима и свакоме, а сада је стигао до просјачког штапа – пише у информацији намењеној српској влади коју је сачинио Божин Јовановић, најуспешнији дугогодишњи директор борског комбината, одавно у пензији. – Сасвим је јасно да се „Бором” лоше и неодговорно руководи.

Бивши директор подсећа, наводећи мноштво података, да је борски комбинат деценијама градио десетине производних погона широм Тимочке крајине и Србије. Да је градио пруге, путеве, далеководе, помагао изградњу „Ђердапа”, културних, здравствених и спортских објеката, пунио државне фондове и фондове Народне банке.

У периоду од 1985. до 1991. године „Бор” је имао укупан извоз вредан милијарду и 288 милиона долара, који је био готово три и по пута већи од увоза. Велики нето девизни ефекат имала је и Народна банка Југославије.

-----------------------------------------------------------

Фосфати, пруге, бродови

У информацији достављеној српској влади Божин Јовановић наводи и друге податке.

„Бор” је у Лисини, код Босилеграда, извршио геолошка истраживања сирових фосфата и сачинио инвестициони програм. Сопственим новцем, борски комбинат је изградио пругу Вражогрнац – Бор – Мајданпек – Бродица, дугачку 105 километара и предао је нашој железници.

И Речно бродарство „Крајина” у Прахову настало је искључиво новцем борског комбината. Седам бродова „Крајине” има товарни простор од 65.000 тона, а савремено пристаниште тог предузећа у Прахову је капацитета четири милиона тона робе.

Борским новцем постављене су и телефонске линије између Бора, Зајечара и Ниша, као и између Бора, Мајданпека и Београда.