Nagle promene vremena remete san i raspoloženje

Gotovo da nema osobe koja se nekada nije požalila da joj ne prijaju oscilacije vremenskih uslova, ali, ipak, nagle promene vremena najteže podnose meteoropate. Meteoropatija je naziv za skup reakcija i simptoma u telu koje nastaju usled vremenskih i klimatskih promena, tj. kada dođe do izmene jednog ili više meteoroloških faktora.

Primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, kaže da su se ranije na pogoršanje zdravstvenog stanja zbog promene vremena žalili samo stari i hronični bolesnici, ali da danas više nije tako, pa meteoropatija na određen način pogađa ljude u svim životnim dobima.

– To i nije tako neobično, jer smo poslednjih deset godina svedoci naglih vremenskih promena. U meteorološke faktore spadaju temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, padavine, grmljavina i efekat jonizacije. Obično se jedan do dva dana pre promene vremena kod osetljivih osoba javljaju tegobe. Simptomi na koje se meteoropate žale su glavobolja, vrtoglavica, fizička slabost, hipertenzija, povećana osetljivost na bol u zglobovima, mišićima i na delu tela gde postoje neki ožiljci, a tu je i pogoršano stanje bolesnih organa, smanjen krvni pritisak, depresivno stanje. Javljaju se i nagle promene raspoloženja, poremećaj sna i razdražljivost. Takva stanja traju dan ili dva, pa se s poboljšanjem vremenskih prilika i simptomi smanjuju – objašnjava dr Obradović.

Naša sagovornica ističe da postoje dva tipa meteoropatije, primarna ili osnovna i sekundarna. Primarna meteoropatija se javlja kod zdravih osoba u vidu promene raspoloženja, slabosti organizma ili bolova za vreme vremenskih promena. Sekundarna je kada se neke već prisutne bolesti pogoršavaju zbog promene vremena. Najčešće se radi o visokom krvnom pritisku, srčanim i plućnim bolestima, upalnim ili degenerativnim bolestima mišićno-koštano-zglobnog sistema.

– Neki od češćih problema na koje se ljudi žale su glavobolje i migrene. Jedan od uzorka glavobolje je suženje krvnih sudova i smanjenje dotoka krvi u mozak. Ekstremna hladnoća, vrućina ili oluje mogu uzrokovati hemijski disbalans u telu, a to može biti okidač za migrene. Kad je vreme hladnije ima manje vlage u vazduhu, što se nepovoljno odražava na kožu pa postaje suva. Hladan i oštar vetar iritira kožu, ali i ne mora uništiti njene zaštitne barijere. Poremećaj raspoloženja pod uticajem vremena češće se dešava za vreme hladnijih meseci i to zbog smanjenog dnevnog svetla, odnosno sunca. Osobe koje su meteoropate proizvode manje serotonina, takozvanog hormona sreće. Hladno i vlažno vreme uzrokuje bol u zglobovima. Najbolji lek je kretanje, jer vežbanje opušta ukočene zglobove i sprečava debljanje, te se tako stvara manji pritisak na zglobove. Visoke temperature deluju tako što se krvni sudovi šire i krvni pritisak pada. Da bi se telo rashladilo, pojačano je znojenje, pa samim tim i gubitak tečnosti. Ako se tečnost ne nadoknađuje dolazi do dehidratacije. Mozak se slabije snabdeva krvlju, pa se javljaju nesvestice i vrtoglavice i na kraju može doći do kolapsa. Mozak je najosetljiviji ljudski organ na nedostatak kiseonika. Zbog dehidratacije krv postaje gušća, pa se povećava sklonost ka zgrušavanju, a samim tim se povećava i mogućnost nastanka srčanog i moždanog udara – navodi dr Obradović.

Kod meteoropata se ponekad javlja osećaj teskobe i razdražljivosti. Istovremeno se smanjuje i lučenje endorfina, enzima koji predstavlja prirodno sredstvo protiv bola, pa se prag bola smanjuje, a subjektivni osećaj bola povećava. Kod starijih i hroničnih bolesnika, meteoropatske tegobe mogu biti toliko izražene da zahtevaju poseban tretman, a u nekim slučajevima i bolničko lečenje. Ako organizam nije u mogućnosti da se brzo prilagodi na naglu vremensku promenu, reaguje tako što hipofiza povećava lučenje ACTH ili hormona stresa. Usled pada atmosferskog pritiska, može doći do pojačanog pritiska na tkivo koje je pod upalom ili povredom, pa se bol pojačava. Na isti način se pojačavaju i sinusne glavobolje.

– Simptome meteoropatije možemo da smanjimo. Nagla promena temperature može uzrokovati slabost, koja je često neopravdana. Zato je sposobnost upravljanja negativnim simptomima od temeljne važnosti. Ako sumnjate da su vremenske promene posebno krive za pojavu malaksalosti, reumatskih bolova ili bolova od starih povreda, potrebno je da se pridržavate određenih saveta za smanjenje ovih poremećaja. Pre svega treba se pravilno, slojevito oblačiti. Odeća treba da bude od prirodnih materijala, da bi organizam mogao da odaje višak toplote. Zdrava ishrana je vrlo bitna i mora da se sastoji od laganih obroka pripremljenih od voća i povrća. Kod hormonskih promena preporučuje se bavljenje aerobnim fizičkim aktivnostima. Fizička aktivnost je lek koji može menjati mnoge lekove, ali ne postoji lek koji može zameniti fizičku aktivnost – kaže dr Obradović.

Pravilna hidratacija posebno je važna na velikim vrućinama. Kod osoba koji imaju kamen i pesak u bubrezima, nedostatak tečnosti izazvaće bol u predelu tog organa, upozorava dr Obradović. Potrebno je smanjiti i konzumaciju alkohola, jer on širi krvne sudove, a treba izbaciti i pušenje cigareta. Korisno je provoditi vreme na otvorenom, što je više moguće na dnevnoj svetlosti, ići u šetnje, baviti se fizičkim aktivnostima, imati hobije.