Šta su Arapi doneli u „miraz” BRIKS-u

Rat u Ukra­ji­ni na­glo je po­ve­ćao po­pu­lar­nost BRIKS-a na Bli­skom is­to­ku, pa je u klub u ko­ji bi sa­da da se učla­ni pe­ti­na dr­ža­va sve­ta ušlo šest no­vih od ko­jih su tri arap­ske.

Li­sta od pet sta­rih čla­no­va po­pu­nje­na je pri­je­mom dve bo­ga­te za­liv­ske de­spo­ti­je i jed­ne si­ro­ma­šne arap­ske ze­mlje. Uoči sa­mi­ta u Jo­ha­ne­zbur­gu se­dam arap­skih na­ci­ja iz­ra­zi­lo je že­lju za pri­klju­či­va­njem blo­ku.

Al­žir, ko­ji je odvo­jio 1,5 mi­li­jar­di do­la­ra kao do­pri­nos ban­ci BRIKS-a za raz­voj, ipak ni­je us­peo da ku­pi član­stvo u ovom iz­vla­če­nju. Kao ni Ba­hre­in, Ku­vajt, Pa­le­sti­na i Tu­nis. Si­ri­ja je sve­sna da uz ne­za­vr­še­ni gra­đan­ski rat ne mo­že da oče­ku­je član­stvo.

BRIKS po­sta­je bo­ga­ti­ji za Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju, naj­ve­ću eko­no­mi­ju arap­skog sve­ta, vo­de­ćeg svet­skog iz­vo­zni­ka naf­te i vla­sni­ka 15 od­sto glo­bal­nih re­zer­vi, ze­mlju ko­ja je pro­šle go­di­ne be­le­ži­la rast od 8,5 pro­ce­na­ta, a či­jih je ve­ći­na od 32 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka mla­đa od 30 go­di­na.

Egi­pat je naj­mno­go­ljud­ni­ja arap­ska dr­ža­va sa 105 mi­li­o­na lju­di, sa du­gom isto­ri­jom ume­šne di­plo­ma­ti­je, ma­da je tre­nut­no su­o­čen sa te­škom eko­nom­skom kri­zom, po­re­me­će­nim uvo­zom ži­ta, in­fla­ci­jom ko­ja je do­sti­gla 36,8 pro­ce­na­ta i ozbilj­nim pa­dom na­ci­o­nal­ne fun­te.

UAE, fe­de­ra­ci­ja se­dam emi­ra­ta sa de­set mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, po­zna­ti su po glav­nom gra­du Abu Da­bi­ju i Du­ba­i­ju, se­di­štu hi­lja­da svet­skih kom­pa­ni­ja. Jed­na su od čla­ni­ca OPEK-a, ma­da su znat­no di­ver­si­fi­ko­va­li svo­ju pro­iz­vod­nju i sma­nji­li za­vi­snost od naf­te ko­ja sa­da či­ni tek 30 od­sto bru­to pro­iz­vo­da.

Po­sma­tra­ju­ći va­ku­um mo­ći stvo­ren ra­tom u Ukra­ji­ni kao šan­su za tra­že­nje al­ter­na­tiv­nih part­ne­ra i ja­ča­nje svo­je ulo­ge na glo­bal­noj are­ni, arap­ske ze­mlje že­le da se pri­dru­že BRIKS-u, ko­ji tvr­di da je sna­ga ba­lan­si­ra­nja u tran­zi­ci­ji pre­ma no­vom mul­ti­la­te­ral­nom svet­skom po­ret­ku.

Uspon BRIKS-a ve­zu­je se za an­ti­za­pad­ni na­ra­tiv Ru­si­je i Ki­ne, vo­de­će si­le glo­bal­nog Ju­ga, ali to ni­je mo­tiv pri­klju­če­nja tra­di­ci­o­nal­nih ame­rič­kih sa­ve­zni­ka u Ri­ja­du, Abu Da­bi­ju i Ka­i­ru. Ara­pi su, pre sve­ga, pri­vu­če­ni mo­guć­no­sti­ma tr­go­vi­ne i no­vih in­ve­sti­ci­ja ko­je im do­vo­de al­ter­na­tiv­ne part­ne­re, omo­gu­ća­va­ju sa­rad­nju sa fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma i uti­caj­nim ze­mlja­ma ili otva­ra­ju per­spek­ti­ve no­vih pre­go­vo­ra o du­go­va­nji­ma.

Arap­ska troj­ka BRIKS do­ži­vlja­va kao stvar pre­sti­ža. Od­go­va­ra im rast uti­ca­ja BRIKS-a kao eko­nom­ske i di­plo­mat­ske al­ter­na­ti­ve glo­bal­nom po­ret­ku pod vođ­stvom SAD, ali ne i po­ku­šaj dra­ma­tič­ne za­me­ne si­ste­ma. Do­bi­ja­ju šan­su da po­ka­žu ne­što ne­za­vi­sno­sti od Ame­ri­ke, ali to ne zna­či da će na­pu­sti­ti Za­pad.

Ara­pi, po­put In­di­je, Bra­zi­la i Ju­žne Afri­ke, pa­žlji­vo ba­lan­si­ra­ju u glo­bal­nom kon­flik­tu od­bi­ja­ju­ći da se pri­dru­že za­pad­nim sank­ci­ja­ma Ru­si­ji, dok se isto­vre­me­no dis­tan­ci­ra­ju i od Mo­skve i nje­nih tu­ma­če­nja po­vo­da ra­ta. Po­dr­ža­va­ju zah­te­ve za ko­rek­ci­ja­ma post­hlad­no­ra­tov­skog uni­po­lar­nog si­ste­ma, ali ne ku­pu­ju la­ko ka­da Vla­di­mir Pu­tin hva­li biv­šeg egi­pat­skog li­de­ra Ga­ma­la Ab­de­la Na­se­ra kao he­ro­ja an­ti­ko­lo­ni­jal­ne bor­be.

Pri­ja­vlji­va­nje za član­stvo sva­ka­ko je bi­lo mo­ti­vi­sa­no raz­li­či­tim fak­to­ri­ma, a sva­ki od njih re­flek­tu­je am­bi­ci­je ovih dr­ža­va za ve­ćom stra­te­škom auto­no­mi­jom ka­ko bi po­sta­li pri­hva­će­ni igra­či na svet­skoj are­ni, ume­sto da bu­du po­sma­tra­či.

Ko­li­ko Ara­pe, ali i dru­ge kan­di­da­te, pri­vla­či ide­ja da BRIKS bu­de al­ter­na­ti­va G7, da ima in­sti­tu­ci­je ko­je će bi­ti kon­ku­rent­ne Svet­skoj ban­ci i Me­đu­na­rod­nom mo­ne­tar­nom fon­du?

No­va ban­ka BRIKS-a raz­vo­ja do sa­da je po­zaj­mi­la 33 mi­li­jar­de do­la­ra, ma­li deo kre­di­ta Svet­ske ban­ke. Ko­li­ko će no­vih čla­ni­ca po­dr­ža­ti de­tro­ni­za­ci­ju do­la­ra kao do­mi­nant­ne mo­ne­te sve­ta, o ko­joj otvo­re­no go­vo­re ne­ke čla­ni­ce? Bez ob­zi­ra na sve kon­tra­dik­tor­no­sti i sla­bo­sti, ja­sno je da su i Ara­pi pri­vu­če­ni ide­jom al­ter­na­ti­ve za­pad­noj do­mi­na­ci­ji. Ali, ko­li­ko god bi Ki­na, Ru­si­ja i Iran da uz­dr­ma­ju do­lar, dru­ge čla­ni­ce u to­me ne vi­de pri­o­ri­tet.

Pro­ši­re­njem BRIKS po­sta­je po­de­lje­ni­ji ne­go što je bio. Sve tri arap­ske čla­ni­ce ve­o­ma su bli­ske Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma iako u po­sled­nje vre­me gra­de sve in­ten­ziv­ni­je od­no­se sa Ki­nom – ko­ja BRIKS vi­di kao ključ­nu alat­ku za raz­bi­ja­nje ame­rič­ke glo­bal­ne do­mi­na­ci­je. Prag­mat­ski in­te­re­si mo­gu Ara­pe da vo­de do od­re­đe­nih gra­ni­ca, ali ako se u Pe­kin­gu ili Mo­skvi na­da­ju da će oni pro­me­ni­ti stra­nu, on­da se va­ra­ju.

Pa­le­stin­ci su se ta­ko­đe na­šli na li­sti još se­dam arap­skih kan­di­da­ta za no­ve čla­no­ve. Iako ni­su bi­li po­zva­ni na sa­mit, i iako ni­su me­đu oni­ma ko­ji će usko­ro bi­ti pri­mlje­ni, oni pro­ce­nju­ju da im je po­moć BRIKS-a do­bro­do­šla ka­ko bi se oži­veo za­mr­znu­ti mi­rov­ni pro­ces.

Iako je po­dr­ška BRIKS-a uglav­nom re­to­rič­ka, Pa­le­stin­ci ni­su usa­mlje­ni u re­gi­o­nu u po­ku­ša­ju da ka­pi­ta­li­šu na po­ve­ća­nom ri­val­stvu ve­li­kih si­la i pri­tom se osla­nja­ju na ne­iz­me­nje­no vi­sok uti­caj Ru­si­je u Si­ri­ji i na ključ­nu ulo­gu Ki­ne u nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa Ira­na i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je.

Za­vr­šna de­kla­ra­ci­ja sa­mi­ta u Jo­ha­ne­zbur­gu po­zi­va na di­rekt­ne pre­go­vo­re o mi­ru Izra­e­la i Pa­le­sti­na­ca za­sno­va­ne na me­đu­na­rod­nom pra­vu i arap­skoj mi­rov­noj ini­ci­ja­ti­vi ko­ji bi vo­di­li osni­va­nju ne­za­vi­sne pa­le­stin­ske dr­ža­ve.

Pa­le­stin­ci su za­do­volj­ni, ali ne i Izra­el. Ma­da ima sna­žne ve­ze sa po­je­di­nim čla­ni­ca­ma BRIKS-a – In­di­jom, Ki­nom i Ru­si­jom – Izra­el je usa­mlje­na dr­ža­va re­gi­o­na ko­ja ne po­ka­zu­je am­bi­ci­je da se pri­dru­ži ne­for­mal­noj gru­pi stvo­re­noj da bi ohra­bri­la tr­go­vin­sku, po­li­tič­ku i kul­tur­nu sa­rad­nju čla­ni­ca.

Pri­je­mom tri arap­ska sa­ve­zni­ka Ame­ri­ke BRIKS se nu­me­rič­ki uve­ćao, ali je u isto vre­me osla­bio an­ti­za­pad­ni front ko­ji pred­vo­de Ki­na i Ru­si­ja.