Шта су Арапи донели у „мираз” БРИКС-у

Рат у Укра­ји­ни на­гло је по­ве­ћао по­пу­лар­ност БРИКС-а на Бли­ском ис­то­ку, па је у клуб у ко­ји би са­да да се учла­ни пе­ти­на др­жа­ва све­та ушло шест но­вих од ко­јих су три арап­ске.

Ли­ста од пет ста­рих чла­но­ва по­пу­ње­на је при­је­мом две бо­га­те за­лив­ске де­спо­ти­је и јед­не си­ро­ма­шне арап­ске зе­мље. Уочи са­ми­та у Јо­ха­не­збур­гу се­дам арап­ских на­ци­ја из­ра­зи­ло је же­љу за при­кљу­чи­ва­њем бло­ку.

Ал­жир, ко­ји је одво­јио 1,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра као до­при­нос бан­ци БРИКС-а за раз­вој, ипак ни­је ус­пео да ку­пи члан­ство у овом из­вла­че­њу. Као ни Ба­хре­ин, Ку­вајт, Па­ле­сти­на и Ту­нис. Си­ри­ја је све­сна да уз не­за­вр­ше­ни гра­ђан­ски рат не мо­же да оче­ку­је члан­ство.

БРИКС по­ста­је бо­га­ти­ји за Са­у­диј­ску Ара­би­ју, нај­ве­ћу еко­но­ми­ју арап­ског све­та, во­де­ћег свет­ског из­во­зни­ка наф­те и вла­сни­ка 15 од­сто гло­бал­них ре­зер­ви, зе­мљу ко­ја је про­шле го­ди­не бе­ле­жи­ла раст од 8,5 про­це­на­та, а чи­јих је ве­ћи­на од 32 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка мла­ђа од 30 го­ди­на.

Еги­пат је нај­мно­го­људ­ни­ја арап­ска др­жа­ва са 105 ми­ли­о­на љу­ди, са ду­гом исто­ри­јом уме­шне ди­пло­ма­ти­је, ма­да је тре­нут­но су­о­чен са те­шком еко­ном­ском кри­зом, по­ре­ме­ће­ним уво­зом жи­та, ин­фла­ци­јом ко­ја је до­сти­гла 36,8 про­це­на­та и озбиљ­ним па­дом на­ци­о­нал­не фун­те.

УАЕ, фе­де­ра­ци­ја се­дам еми­ра­та са де­сет ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, по­зна­ти су по глав­ном гра­ду Абу Да­би­ју и Ду­ба­и­ју, се­ди­шту хи­ља­да свет­ских ком­па­ни­ја. Јед­на су од чла­ни­ца ОПЕК-а, ма­да су знат­но ди­вер­си­фи­ко­ва­ли сво­ју про­из­вод­њу и сма­њи­ли за­ви­сност од наф­те ко­ја са­да чи­ни тек 30 од­сто бру­то про­из­во­да.

По­сма­тра­ју­ћи ва­ку­ум мо­ћи ство­рен ра­том у Укра­ји­ни као шан­су за тра­же­ње ал­тер­на­тив­них парт­не­ра и ја­ча­ње сво­је уло­ге на гло­бал­ној аре­ни, арап­ске зе­мље же­ле да се при­дру­же БРИКС-у, ко­ји твр­ди да је сна­га ба­лан­си­ра­ња у тран­зи­ци­ји пре­ма но­вом мул­ти­ла­те­рал­ном свет­ском по­рет­ку.

Успон БРИКС-а ве­зу­је се за ан­ти­за­пад­ни на­ра­тив Ру­си­је и Ки­не, во­де­ће си­ле гло­бал­ног Ју­га, али то ни­је мо­тив при­кљу­че­ња тра­ди­ци­о­нал­них аме­рич­ких са­ве­зни­ка у Ри­ја­ду, Абу Да­би­ју и Ка­и­ру. Ара­пи су, пре све­га, при­ву­че­ни мо­гућ­но­сти­ма тр­го­ви­не и но­вих ин­ве­сти­ци­ја ко­је им до­во­де ал­тер­на­тив­не парт­не­ре, омо­гу­ћа­ва­ју са­рад­њу са фи­нан­сиј­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма и ути­цај­ним зе­мља­ма или отва­ра­ју пер­спек­ти­ве но­вих пре­го­во­ра о ду­го­ва­њи­ма.

Арап­ска трој­ка БРИКС до­жи­вља­ва као ствар пре­сти­жа. Од­го­ва­ра им раст ути­ца­ја БРИКС-а као еко­ном­ске и ди­пло­мат­ске ал­тер­на­ти­ве гло­бал­ном по­рет­ку под вођ­ством САД, али не и по­ку­шај дра­ма­тич­не за­ме­не си­сте­ма. До­би­ја­ју шан­су да по­ка­жу не­што не­за­ви­сно­сти од Аме­ри­ке, али то не зна­чи да ће на­пу­сти­ти За­пад.

Ара­пи, по­пут Ин­ди­је, Бра­зи­ла и Ју­жне Афри­ке, па­жљи­во ба­лан­си­ра­ју у гло­бал­ном кон­флик­ту од­би­ја­ју­ћи да се при­дру­же за­пад­ним санк­ци­ја­ма Ру­си­ји, док се исто­вре­ме­но дис­тан­ци­ра­ју и од Мо­скве и ње­них ту­ма­че­ња по­во­да ра­та. По­др­жа­ва­ју зах­те­ве за ко­рек­ци­ја­ма пост­хлад­но­ра­тов­ског уни­по­лар­ног си­сте­ма, али не ку­пу­ју ла­ко ка­да Вла­ди­мир Пу­тин хва­ли бив­шег еги­пат­ског ли­де­ра Га­ма­ла Аб­де­ла На­се­ра као хе­ро­ја ан­ти­ко­ло­ни­јал­не бор­бе.

При­ја­вљи­ва­ње за члан­ство сва­ка­ко је би­ло мо­ти­ви­са­но раз­ли­чи­тим фак­то­ри­ма, а сва­ки од њих ре­флек­ту­је ам­би­ци­је ових др­жа­ва за ве­ћом стра­те­шком ауто­но­ми­јом ка­ко би по­ста­ли при­хва­ће­ни игра­чи на свет­ској аре­ни, уме­сто да бу­ду по­сма­тра­чи.

Ко­ли­ко Ара­пе, али и дру­ге кан­ди­да­те, при­вла­чи иде­ја да БРИКС бу­де ал­тер­на­ти­ва Г7, да има ин­сти­ту­ци­је ко­је ће би­ти кон­ку­рент­не Свет­ској бан­ци и Ме­ђу­на­род­ном мо­не­тар­ном фон­ду?

Но­ва бан­ка БРИКС-а раз­во­ја до са­да је по­зај­ми­ла 33 ми­ли­јар­де до­ла­ра, ма­ли део кре­ди­та Свет­ске бан­ке. Ко­ли­ко ће но­вих чла­ни­ца по­др­жа­ти де­тро­ни­за­ци­ју до­ла­ра као до­ми­нант­не мо­не­те све­та, о ко­јој отво­ре­но го­во­ре не­ке чла­ни­це? Без об­зи­ра на све кон­тра­дик­тор­но­сти и сла­бо­сти, ја­сно је да су и Ара­пи при­ву­че­ни иде­јом ал­тер­на­ти­ве за­пад­ној до­ми­на­ци­ји. Али, ко­ли­ко год би Ки­на, Ру­си­ја и Иран да уз­др­ма­ју до­лар, дру­ге чла­ни­це у то­ме не ви­де при­о­ри­тет.

Про­ши­ре­њем БРИКС по­ста­је по­де­ље­ни­ји не­го што је био. Све три арап­ске чла­ни­це ве­о­ма су бли­ске Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма иако у по­след­ње вре­ме гра­де све ин­тен­зив­ни­је од­но­се са Ки­ном – ко­ја БРИКС ви­ди као кључ­ну алат­ку за раз­би­ја­ње аме­рич­ке гло­бал­не до­ми­на­ци­је. Праг­мат­ски ин­те­ре­си мо­гу Ара­пе да во­де до од­ре­ђе­них гра­ни­ца, али ако се у Пе­кин­гу или Мо­скви на­да­ју да ће они про­ме­ни­ти стра­ну, он­да се ва­ра­ју.

Па­ле­стин­ци су се та­ко­ђе на­шли на ли­сти још се­дам арап­ских кан­ди­да­та за но­ве чла­но­ве. Иако ни­су би­ли по­зва­ни на са­мит, и иако ни­су ме­ђу они­ма ко­ји ће уско­ро би­ти при­мље­ни, они про­це­њу­ју да им је по­моћ БРИКС-а до­бро­до­шла ка­ко би се ожи­вео за­мр­зну­ти ми­ров­ни про­цес.

Иако је по­др­шка БРИКС-а углав­ном ре­то­рич­ка, Па­ле­стин­ци ни­су уса­мље­ни у ре­ги­о­ну у по­ку­ша­ју да ка­пи­та­ли­шу на по­ве­ћа­ном ри­вал­ству ве­ли­ких си­ла и при­том се осла­ња­ју на не­из­ме­ње­но ви­сок ути­цај Ру­си­је у Си­ри­ји и на кључ­ну уло­гу Ки­не у нор­ма­ли­за­ци­ји од­но­са Ира­на и Са­у­диј­ске Ара­би­је.

За­вр­шна де­кла­ра­ци­ја са­ми­та у Јо­ха­не­збур­гу по­зи­ва на ди­рект­не пре­го­во­ре о ми­ру Изра­е­ла и Па­ле­сти­на­ца за­сно­ва­не на ме­ђу­на­род­ном пра­ву и арап­ској ми­ров­ној ини­ци­ја­ти­ви ко­ји би во­ди­ли осни­ва­њу не­за­ви­сне па­ле­стин­ске др­жа­ве.

Па­ле­стин­ци су за­до­вољ­ни, али не и Изра­ел. Ма­да има сна­жне ве­зе са по­је­ди­ним чла­ни­ца­ма БРИКС-а – Ин­ди­јом, Ки­ном и Ру­си­јом – Изра­ел је уса­мље­на др­жа­ва ре­ги­о­на ко­ја не по­ка­зу­је ам­би­ци­је да се при­дру­жи не­фор­мал­ној гру­пи ство­ре­ној да би охра­бри­ла тр­го­вин­ску, по­ли­тич­ку и кул­тур­ну са­рад­њу чла­ни­ца.

При­је­мом три арап­ска са­ве­зни­ка Аме­ри­ке БРИКС се ну­ме­рич­ки уве­ћао, али је у исто вре­ме осла­био ан­ти­за­пад­ни фронт ко­ји пред­во­де Ки­на и Ру­си­ја.