Samo imperijama odgovaraju ratovi

Ako je civilizacija samo ono što preživi najmanje tri veka postojanja i bude prihvaćeno kao opšteljudska vrednost, nemamo mnogo razloga da se osećamo srećnim. Dok danas jedni iskopavaju, obnavljaju i konzervišu tragove civilizacija, priznajući im izvornost, drugi ih skrnave, sravnjuju, preimenuju i prisvajaju kao izvorno svoje, u nameri da se osvedoče po dugom trajanju.

Cilj ovog priloga nije rasprava o civilizacijama, već o anticivilizacijskim nastojanjima da se ponište narodi. Da im se oduzme i preimenuje kulturno i civilizacijsko nasleđe. Da im se poništi istorija i da se demografski iskorene sa svojih vekovnih prostora, ako nisu u saglasju sa interesima velikih sila. Balkan je jedna od teritorija na kojoj su se ukrštali putevi od izumrlih plemenskih zajednica i naroda, antičke Grčke, romejskog i vizantijskog carstva, do slovenskih naroda, otomanske imperije, germanskih i drugih najezda, koje i danas pokušavaju da obnove stare imperije ili da balkanski prostor podrede svojim interesima. Danas sila poništava pravo kao tekovine civilizacije.

Ako uđete na portale koji promovišu prirodne lepote i civilizacijske tekovine Kosmeta, bićete iznenađeni novim „otkrićima” angažovanih albanskih novinara, antropologa, kustosa, istoričara umetnosti, turizmologa, istoričara i sl. U svakom konzervisanom temelju nalaze se neki, pre pretpostavljen nego stvaran, trag ilirskog kamena. U srednjovekovnoj srpskoj arhitekturi postoji majstorstvo albanskog graditeljstva, a na motivima zidnog slikarstva srpskih manastira veličaju elemente navodnog albanskog folklora. Anacionalne prirodne lepote (Rugovska klisura, izvor Belog Drima, krajolici Prokletija, Šare itd.) pripadaju „albanskoj državi Kosovo” i nude se na uživanje perspektivnim turistima. Kamo sreće da se time bave nadležne stručne službe Uneska, Srbije i Kosmeta i da se objektivno promovišu u zajedničkom interesu, bez krivotvorenja kulturno-istorijske i civilizacijske stvarnosti.

Anticivilizacijska žeđ za etničkim čišćenjem teritorija na Balkanu raste, protivno svakom načelu demokratije koju navodno zagovaraju, a u stvarnosti ruše, SAD, UK, Nemačka, Francuska, Belgija i druge zapadne države, stvaranjem hibridne, jednonacionalne „države Kosovo”. Ne iznenađuje što tu od 1974. godine obećanu „državu”, iz svojih interesa, promoviše Zapad, uključujući Sloveniju i Hrvatsku. Neshvatljivo je što to, na svoju štetu, danas rade i Crna Gora, Severna Makedonija i što je, gle čuda, na to spreman i bošnjački deo BiH, koji se javno bori za unitarnu BiH, poništenje Republike Srpske i izgon Srba. Nedosledno prekomponovanje Balkana i sveta prema interesima Zapada, čas po nacionalnim, a čas po samo prividno multietničkim, demogafskim načelima, ravno je Velikom prasku na Zemlji – vodi u neizbežan poraz civilizacije. Po svom istorijskom ustrojstvu, svaka država na Balkanu koja je priznata u Ujedinjenim nacijama je multietnička i svaka nacija ima svoju maticu. Stvaranje novih država silom neminovno vodi u nasilje, a to je anticivilizacijski proces. Počelo je na Kosmetu, gde se danas uigrava čisto hibridna, anticivilizacijska država – stvara se etničkim čišćenjem – a Ukrajina je, kao posledica toga, kazano američkim rečnikom, samo tragična kolateralna šteta.

Ako je privredno razvijeni Zapad toga svestan (a sigurno jeste), on mora da se okane delovanja politikom sile sa ratnim ishodima i da dosledno poštuje čistu, mirnodopsku, ekonomsku utakmicu (poput Kine): zadovoljavanje potreba učešćem na javnim konkursima, izbor najpovoljnije ponude, poštovanje međunarodnog prava, ugovora i rokova i zbogom vojne baze, oružje i ratovi. Zvuči moguće samo ako je ljudska svest imalo evoluirala posle stravičnih svedočanstava iz dva besmislena svetska i brojnih lokalnih ratova. Sudeći po mehanizmima koje Zapad i dalje nameće u odbrani svojih interesa, živimo u srednjem veku. Samo imperijama rat odgovara, jer po srednjovekovnim navikama koriste silu i nasilje. Nažalost, stradaju nedužni, neudruženi, mali i nemoćni. Učinci delovanja UN u svemu tome su poražavajući, a vreme je da se svet udruženo okrene ka očuvanju planete Zemlje i života na njoj.

Miodrag Srbljak,
Kraljevo