Letnja mora za glogonjski kupus

Glogonj – Talas suše taman kada je kupus počeo da niče, pa obilna kiša uoči perioda visokih temperatura – tako izgleda letnja mora su za glogonjske povrtare. Na oko 150 hektara ovog sela na severu pančevačkog atara najvećim delom prostiru se kupusnjače, najviše kupus, a potom karfiol, kelj i prokelj.

Marinel Muculj mora svakoga dana u svoje zasade kupusa, kojim je zamenio mladi krompir  i kukuruz šećerac iz rane setve. Lanac zemlje je potom tanjirao i izorao, a sada svakoga dana vuče mrežu creva za navodnjavanje i premešta pumpu, koja izvlači vodu iz njegovog 20 metara dubokog bunara.

– Kupus sorte „bravo” za sada se dobro drži, ali svašta još može da bude, jer je berba tek krajem oktobra. Kod nas nije bilo velikog nevremena, pa lisna masa kupusnjača nije pretrpela oštećenja, ali su problem vrućine, kada mora da se zaliva neprekidno. Imam njive pod kupusom na više mesta, pa dan prođe u seljakanju creva i pumpe. Drugo, kupus ne voli da je u korovu, a ovo vreme pogoduje njegovom bujanju, tako da okopavanje prethodi bilo čemu što radim – priča za „Politiku” Muculj .

U Glogonju, poznatom povrtarskom selu, gaji se prava lepeza sorti – „marlu”, „potomak”, „dominante”, pa „hipo”, „karuso”, „kalabria”, „adeko”… Najzastupljenija je sorta „bravo”. Ima nešto niži prinos, ali bolji kvalitet, kažu povrtari. Kupci ga traže jer ima manji koren, tanji list, glavice nisu toliko zbijene, a lepo se i ukiseli.

– Posebno nas poslednjih nekoliko sezona muči što su se sa promenom klime i neravnomernim padavinama pojavile nove vrste insekata i bolesti. Vidim u okolnim zasadima da je kupus napala neka bakterija i to baš gde se svija u glavicu. Ja sam prošle godine u kupusu imao neku sivu trulež. Ranije je bilo dovoljno da kupus prskaš jednom, a sada moraš i triput. Kupus sam pre tretirao dva puta protiv crva, dok ne počne da savija listove, posle nije preporučljivo, jer sve ostane u glavicama. Takođe, preparati koje smo koristili, polako se povlače sa tržišta, a nema dovoljno informacija o tome kako su se novi pokazali u zaštiti – napominje Marinel.

Rano je, dodaje, da se priča o ceni kupusa, kao što je u Glogonju osetljivo i pitanje vode koja se koristi za zalivanje povrtnjaka, pa i kišeljenje kupusa, koji se nudi kao finalni proizvod. Strasti su se malo smirile otkako mesnom mrežom teče pančevačka voda, te se sve manje priča o kvalitetu vagona sočnih glavica, koje kao gotova zimnica, svake jeseni putuju najviše u Pančevo, Smederevo, Požarevac i Beograd, dok ih nekoliko velikih proizvođača plasira i na inostrano tržište.