Univerzalna formula mira

Održana su dva mirovna samita o Ukrajini, u junu u Kopenhagenu i u avgustu u Džedi, na kojima je Zapad pod vođstvom SAD promovisao „Formulu mira” za Ukrajinu bez poziva Rusiji. Jedinstveni stav oba samita je „Odbrana međunarodnog prava i poštovanje teritorijalne celovitosti zemalja, uz nemešanje u unutrašnje poslove drugih”. Ovaj stav, navode, „treba uzeti kao univerzalni mirovni plan i treba ga primeniti u slučaju Ukrajine” ističući da bi to bio proboj u međunarodnim odnosima. Ova „formula mira” otvara perspektivu za rešenje poznatog sukoba u Ukrajini i tu univerzalnost prestaje.

Prateći ovu „formulu mira” trebalo bi kod njene univerzalne primene, uspostaviti ponovo granice Jugoslavije. Ali da budemo skromniji, nema primene „formule mira” ni na Kosovu i Metohiji, ni na Rezoluciju SB 1244, kada je u pitanju Srbija.

Za Srbiju važe pravila, a ne međunarodno pravo. Pravila su, da ako žele, mogu Srbiju „bombardovati po NATO i evropskim standardima”, kao i ucene „da Srbija uvede sankcije Rusiji, da prihvati nepotpisani francusko-nemački plan za Kosovo, da Republiku Srpsku pusti niz vodu”. Te ucene su ilustrovane horskim porukama od dušebrižnika o povratku u devedesete, da će se benzin točiti u flaše i kantice i da će biti redovi za hleb, da nismo razumeli istorijski trenutak, te da smo za sve teškoće krivi mi sami. To je moralni kapital koji tadašnje „poraze” objektivno vrednuje kao pobede.

Koliko NATO ne shvata promenjene okolnosti, pa primenjuje istu šemu, vidi se po tome što su za vreme agresije NATO-a 1999. godine optužili Slobodana Miloševića, tako su za vreme ratnih dejstava u Ukrajini optužili Vladimira Putina. Slažemo se da su devedesete bile teške, bili smo sami protiv svih, a istorija je potvrdila da su Srbi bili avangarda otpora poretku koji se urušava pred nama, ali je velika razlika između Srbije 1999. godine i Rusije 2023. godine, to će Zapad shvatiti kada nastupe posledice urušavanja poretka na osnovu pravila. Svaka pobeda je krhka, kao i virtuelna pobeda Zapada u hladnom ratu, koju je stvarnost poništila.

Mitar Radonjić,
Novi Sad