Demografsko „skupljanje” Slovenije

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – „Slovenci se (kao narod) proređuju i stare”, glasi alarmantan naslov kojim je ljubljansko „Delo” ponukalo javnosti da razmisli na temu sve većeg broja umrlih u odnosu na prirodni priraštaj stanovništva. Iako je u poslednje četiri godine zabeležen „bebi-bum”, što je pripisano nekim pozitivnim potezima vlade (prethodnog) premijera Janeza Janše, dugoročne projekcije demografa otkrivaju da će se broj stanovnika u 27 država EU sa aktuelnih 495 miliona, koliko ih je bilo 1. januara 2008, povećati neznatno do 2035. godine (na 521 milion), a da će se onda do 2060. smanjiti na 506 miliona ljudi. Slovenija je u grupi od 14 država Unije kojima preti demografsko „skupljanje”.

Prema ovim najavama, između 2008. i 2060. godine opadaće godišnji broj novorođenih, a povećavaće se „broj umrlih”. Očekuje se da će posle 2015. broj preminulih prevladati natalitet. Jedino što bi moglo da spase Sloveniju, kao i Uniju, jeste da poraste broj doseljenika, koji su u projekcijama nekih stručnjaka navedeni kao „jedini faktor demografskog priraštaja”, mada ni to nije sigurno, jer ista istraživanja pokazuju da već 2035. ni emigranti više neće biti „efikasan protivteg negativnom prirodnom priraštaju, pa će se broj stanovnika opet smanjivati”, piše „Delo”.

Drugi negativni trend koji presudno utiče na dugotrajnost slovenačke nacije jeste primedba struke da će „Slovenci permanentno (kao narod) stariti”, pa će se udeo starijih od 65 godina (isto kao u EU) sa sadašnjih 17,1 odsto povećati na 30 odsto ljudi, već 2060. Ljudi u dobu od 80, ili više, godina, činiće gotovo deseti deo populacije Evrope (umesto sadašnjih 4,4, biće ih 12,1 odsto).

Opisane projekcije, preuzete od „Evrostata”, načinjene su na osnovu „predviđanja”, zato ih treba uzeti sa nešto rezerve iako izazivaju priličnu nelagodnost kod nacija kojima preti osipanje, opominje dr Majda Černič-Istenič iz Društveno-medicinskog instituta koji deluje pri Naučnoistraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti (SAZU). Sve prognoze su plod projekcija stanovništva s obzirom na sadašnje kretanje priraštaja odnosno njegovog opadanja, kaže Isteničeva.

„Evrostatovo” istraživanje predviđa priličan jaz između pojedinih članica EU – u zapadnoevropskim državama će broj stanovnika rasti, dok će se u istočnoevropskim i srednjoevropskim po pravilu smanjivati. Uzrok je nizak nivo rodnosti u istočnoj i srednjoj Evropi. Eksperti najavljuju da će se do 2060. povećati broj stanovnika u 13 država EU, a u 14 će se rapidno smanjivati. Najveći priraštaj je prognoziran Kipru (+66 odsto), Irskoj (53 odsto), Luksemburgu (52 odsto), Velikoj Britaniji (25 odsto) i Švedskoj (18 odsto), dok će najveće smanjenje snaći Bugarsku (28 odsto). Slovenija će, prema istoj projekciji, kroz 52 godine imati za 12,1 odsto manju populaciju nego 1. januara 2008. kada je brojala 2.023.000 građana. Proces demografskog „skupljanja” teći će postepeno, pa će tako broj Slovenaca do 2035. biti smanjen za 1,5 odsto (1.992.000), dok će kroz pola veka broj opasti za sedminu (1.779.000). Istovremeno će, sa smanjenjem novorođenih Slovenaca, stanovništvo Slovenije osetno stariti.

Uznemiravajuće „Evrostatove” vesti podstakle su u Sloveniji debatu kakve mere preduzeti da se ograniči smanjivanje i starenje stanovništva. Dr Majda Černič-Istenič kaže da „nema gotovih rešenja”, niti na tu temu postoje druga istraživanja. Podseća da slovenačka politika u povećanju broja imigranata „nije prepoznala odgovarajući način za rešavanje problema niske rodnosti i starenja stanovništva”.

„Sadašnja migraciona politika je ograničena na puko određivanje kvota radne migracije… Ima pokazatelja da migracije imaju kratkotrajan učinak na strukturu stanovništva – migranti koji dolaze iz zemalja u kojima je viša rodnost nego u zemlji domaćinu, većinom već u prvoj, ako ne onda u drugoj generaciji – preuzimaju obrasce rodnosti lokalnog stanovništva”, tvrdi dr Majda Istenič. I dodaje da Slovenija taj negativni trend može da obrne sebi u korist samo pedantnim ispitivanjem procesa koji se odvijaju na polju demografije, a u prvom redu osnivanjem demografskog instituta ili bar univerzitetske katedre koja bi se bavila rečenom tematikom. „Bez stručnih temelja je svako oblikovanje demografske politike tek gola špekulacija!”, zaključuje dr Majda Istenič, sumnjičava prema poslednjim pokazateljima većeg priraštaja stanovništva Slovenije, posebno zato što je u zemlji na snazi pojava koju su demografi najavili još pre 20 godina – zbog promenjenog „kalendara rađanja” (moderne generacije odlažu „rad na potomstvu” za zrelije godine), došlo je do „zgušnjavanja” rađanja aktuelnih rodnih generacija. Oni koji su odložili roditeljstvo, izostali su u statistikama prošlih godina, da bi sad, kada su dobili naslednike, naoko podigli prosek.

Političari apeluju na sunarodnjake da misle na budućnost nacije i podignu prosek od 1,2 deteta po porodici. Apel je kratkotrajno urodio plodom, ali bez šansi za dugoročniji uspeh, jer nije praćen obećanim socijalnim olakšicama – nisu usvojeni predlozi da vrtići budu besplatni, porodiljsko bolovanje duže, a roditelji na veći broj naslednika stimulisani kroz razne olakšice i subvencije.