Демографско „скупљање” Словеније

Од нашег сталног дописника
Љубљана – „Словенци се (као народ) проређују и старе”, гласи алармантан наслов којим је љубљанско „Дело” понукало јавности да размисли на тему све већег броја умрлих у односу на природни прираштај становништва. Иако је у последње четири године забележен „беби-бум”, што је приписано неким позитивним потезима владе (претходног) премијера Јанеза Јанше, дугорочне пројекције демографа откривају да ће се број становника у 27 држава ЕУ са актуелних 495 милиона, колико их је било 1. јануара 2008, повећати незнатно до 2035. године (на 521 милион), а да ће се онда до 2060. смањити на 506 милиона људи. Словенија је у групи од 14 држава Уније којима прети демографско „скупљање”.

Према овим најавама, између 2008. и 2060. године опадаће годишњи број новорођених, а повећаваће се „број умрлих”. Очекује се да ће после 2015. број преминулих превладати наталитет. Једино што би могло да спасе Словенију, као и Унију, јесте да порасте број досељеника, који су у пројекцијама неких стручњака наведени као „једини фактор демографског прираштаја”, мада ни то није сигурно, јер иста истраживања показују да већ 2035. ни емигранти више неће бити „ефикасан противтег негативном природном прираштају, па ће се број становника опет смањивати”, пише „Дело”.

Други негативни тренд који пресудно утиче на дуготрајност словеначке нације јесте примедба струке да ће „Словенци перманентно (као народ) старити”, па ће се удео старијих од 65 година (исто као у ЕУ) са садашњих 17,1 одсто повећати на 30 одсто људи, већ 2060. Људи у добу од 80, или више, година, чиниће готово десети део популације Европе (уместо садашњих 4,4, биће их 12,1 одсто).

Описане пројекције, преузете од „Евростата”, начињене су на основу „предвиђања”, зато их треба узети са нешто резерве иако изазивају приличну нелагодност код нација којима прети осипање, опомиње др Мајда Чернич-Истенич из Друштвено-медицинског института који делује при Научноистраживачком центру Словеначке академије наука и уметности (САЗУ). Све прогнозе су плод пројекција становништва с обзиром на садашње кретање прираштаја односно његовог опадања, каже Истеничева.

„Евростатово” истраживање предвиђа приличан јаз између појединих чланица ЕУ – у западноевропским државама ће број становника расти, док ће се у источноевропским и средњоевропским по правилу смањивати. Узрок је низак ниво родности у источној и средњој Европи. Експерти најављују да ће се до 2060. повећати број становника у 13 држава ЕУ, а у 14 ће се рапидно смањивати. Највећи прираштај је прогнозиран Кипру (+66 одсто), Ирској (53 одсто), Луксембургу (52 одсто), Великој Британији (25 одсто) и Шведској (18 одсто), док ће највеће смањење снаћи Бугарску (28 одсто). Словенија ће, према истој пројекцији, кроз 52 године имати за 12,1 одсто мању популацију него 1. јануара 2008. када је бројала 2.023.000 грађана. Процес демографског „скупљања” тећи ће постепено, па ће тако број Словенаца до 2035. бити смањен за 1,5 одсто (1.992.000), док ће кроз пола века број опасти за седмину (1.779.000). Истовремено ће, са смањењем новорођених Словенаца, становништво Словеније осетно старити.

Узнемиравајуће „Евростатове” вести подстакле су у Словенији дебату какве мере предузети да се ограничи смањивање и старење становништва. Др Мајда Чернич-Истенич каже да „нема готових решења”, нити на ту тему постоје друга истраживања. Подсећа да словеначка политика у повећању броја имиграната „није препознала одговарајући начин за решавање проблема ниске родности и старења становништва”.

„Садашња миграциона политика је ограничена на пуко одређивање квота радне миграције… Има показатеља да миграције имају краткотрајан учинак на структуру становништва – мигранти који долазе из земаља у којима је виша родност него у земљи домаћину, већином већ у првој, ако не онда у другој генерацији – преузимају обрасце родности локалног становништва”, тврди др Мајда Истенич. И додаје да Словенија тај негативни тренд може да обрне себи у корист само педантним испитивањем процеса који се одвијају на пољу демографије, а у првом реду оснивањем демографског института или бар универзитетске катедре која би се бавила реченом тематиком. „Без стручних темеља је свако обликовање демографске политике тек гола шпекулација!”, закључује др Мајда Истенич, сумњичава према последњим показатељима већег прираштаја становништва Словеније, посебно зато што је у земљи на снази појава коју су демографи најавили још пре 20 година – због промењеног „календара рађања” (модерне генерације одлажу „рад на потомству” за зрелије године), дошло је до „згушњавања” рађања актуелних родних генерација. Они који су одложили родитељство, изостали су у статистикама прошлих година, да би сад, када су добили наследнике, наоко подигли просек.

Политичари апелују на сународњаке да мисле на будућност нације и подигну просек од 1,2 детета по породици. Апел је краткотрајно уродио плодом, али без шанси за дугорочнији успех, јер није праћен обећаним социјалним олакшицама – нису усвојени предлози да вртићи буду бесплатни, породиљско боловање дуже, а родитељи на већи број наследника стимулисани кроз разне олакшице и субвенције.