„Vagner” i ruske igre moći

Biljana Mitrinović Rašević

Posle pobune Jevgenija Prigožina i dela pripadnika „Vagnera”, a potom i njegove pogibije, spekulacije Zapada da će uticaj Rusije u Africi krenuti silaznom putanjom – pale su u vodu. Igra moći Rusije u Africi, kako su je videle mnoge zapadne obaveštajne službe, nastavljana je, i to na iznenađenje mnogih.

Milijarde dolara državnog novca koje su uložene u „Vagner”, kako je i sam Putin objavio posle pobune, nisu izgubljene i misija ruskog uticaja na afričkom kontinentu je preživela sve izazove.

Pripadnici ove formacije, koji su prvo delovali u Ukrajini i Siriji (što se, donekle, smatra završenom misijom), ostali su organizaciono uključeni u afričke strukture podržavajući izvršnu i zakonodavnu vlast, a lideri tih država ih smatraju stabilizujućim faktorom.

Delegacija Ministarstva odbrane Rusije, koju je predvodio zamenik ministra odbrane general-pukovnik Junus-Bek Jevkurov, početkom meseca je boravila na afričkoj turneji i posetila Libiju, Centralnoafričku Republiku i Burkinu Faso, države u kojima je delovao „Vagner”. On je imao vojnodiplomatsku ulogu stabilizacije prisustva Rusije i, po svemu sudeći, misiju je izveo besprekorno. Iako nema zvanične potvrde iz Moskve, general se sada smatra glavnim čovekom ruskog vojnog prisustva u Africi.

Podsetimo, general Jevkurov prvi je razgovarao s Prigožinom, kada su „vagnerovci” 23. juna uveče zauzeli komandu ruskih snaga u Rostovu na Donu. Sećaju ga se i Srbi jer je 1999. godine vodio specijalnu rusku operaciju zauzimanja prištinskog aerodroma „Slatina”, kada je tom prilikom pukovnik vazdušno-desantnih snaga, usiljenim maršem od 500 kilometara iz BiH stigao na prištinski aerodrom pre NATO-a. Jedinica je povučena zbog tadašnjeg odnosa snaga i odluke političkog rukovodstva Rusije.

Jevkurov (60), etnički Inguš, završio je istu školu u kojoj su 2004. godine čečenski džihadisti u terorističkom napadu ubili 333 đaka, roditelja i pripadnika bezbednosnih snaga i uživa veliko poverenje Putina. Takav utisak je ostavio i na lidere afričkih država s kojima je pregovarao u svojoj misiji na tom kontinentu.

Uticaj Rusije u Africi postoji godinama, a diplomatski je krunisan prvim rusko-afričkim samitom u Sočiju 2019. i nedavno drugim samitom u Sankt Peterburgu. „Vagner” je i pre toga bio aktivan u mnogim državama širom sveta: Libiji, Siriji, Maliju, Centralnoafričkoj Republici, Mozambiku, Venecueli, Burkini Faso, Madagaskaru. Rusija je svih tih godina za neke afričke države postala glavni dobavljač oružja, ali je, kako zapadnjaci vole da kažu, igrala i na meku moć, razvijajući istorijske, kulturološke, humanitarne i političke veze.

Mnoge afričke države i danas izbegavaju da se pridruže zapadnim osudama ruske uloge u Ukrajini. Kremlj na tome, pored razvijanja vlastite bezbednosne infrastrukture, umnogome treba da zahvali ulozi Sergeja Lavrova, koji je istrajno radio na održavanju višedecenijskih simpatija afričkih država prema Rusiji, još iz vremena „hladnog rata”. Tome su svakako doprinosile i sve jače frustracije izazvane ponašanjem političkog Zapada u Africi.

O položaju Rusije u Africi najslikovitije govore ruske zastave u Nigeru, eskalacija antifrancuskog raspoloženja u Maliju, gde je dolazak „vagnerovaca” doveo do odlaska francuskih vojnika i diplomata ove godine. Demonstranti su mašući ruskim zastavama dočekali vojni udar u Burkini Faso, a u Kamerunu su zvaničnici u aprilu potpisali sporazum o odbrani sa Rusijom, koji neki vide kao prethodnicu raspoređivanja „Vagnera”.

Ruska država je u Africi primenila zapadne metode i kombinovala vojnu silu sa komercijalnim i strateškim interesima. „Vagnerovi” borci su bili aktivni u ratovima u Maliju, Centralnoafričkoj Republici, Mozambiku i Libiji i svoje usluge su naplaćivali u gotovini ili unosnim koncesijama za rudarenje dragocenih minerala poput zlata, dijamanata i uranijuma. Za razliku od Zapada, koji je samo crpio rudna bogatstva, „Vagner” je, ma kako to neverovatno zvučalo, zajedno sa ruskim državnim aparatom radio na razvijanju poverenja i prijateljskih odnosa i na zaprepašćenje zapadnih kolonizatora uspeo da oblikuje politiku u najmanje desetak afričkih država. Kao kuriozitet može da posluži i primer da je Prigožin u Centralnoafričkoj Republici organizovao i takmičenje u lepoti, finansirao radio-stanicu i akcione filmove u kojima su njegovi borci u Africi bili u glavnoj ulozi umesto američkih marinaca.

Zapadni mediji sa indignacijom konstatuju da se „Vagner” meša u politiku, podržava autokrate u Africi, orkestrira digitalne propagandne kampanje, poklanja hranu i proizvodi akcione filmove kako bi pridobio afričke države. Kremlj se ne trudi da opovrgne ove činjenice, ali je najbolji odgovor da afričke države dobrovoljno učestvuju u tome i Rusiju vide kao zaštitnika.

Posle podrške Bašaru el Asadu u Siriji (od 2015), „Vagner” se od 2017. pod vođstvom Prigožina okrenuo Africi. Tvrdi se da su kompanije povezane s njim upravljale rudnicima zlata i dijamanata. I sam Putin je posle pogibije Prigožina rekao da se on dan ranije vratio iz Afrike i da se tamo bavio naftom, gasom, plemenitim metalima i dragim kamenjem. Iako je Putin u vreme pobune priznao da je „Vagner” državni projekat i da je sve što je uloženo u te jedince poticalo iz državnih struktura, za sada još nijedan zvaničnik nije rekao na koji način afričke države plaćaju prisustvo ovo vojne formacije.

Kako god da plaćaju državni posao Ruske Federacije u svojim zemljama, čini se da se ta aktivnost za sada odvija na obostrano zadovoljstvo. To je pre nekoliko dana i doslovno potvrdio predsednik Centralnoafričke Republike Fosten-Aršanž Tuader, zahvaljujući se ruskom predsedniku na podršci.