Usvajanje programa adaptacije na klimatske promene do kraja godine

U borbi protiv klimatskih promena, koje uzimaju veliki danak, naročito u poljoprivredi, Srbija je prema oceni profesorke sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zorice Ranković Vasić uradila dosta, a radi se i nacionalni program adaptacije na izmenjene klimatske uslove, koji bi trebalo da se usvoji do kraja ove godine. „ Mere borbe sprovode se na na nacionalnom, lokalnom i nivou farmi, odnosno gazdinstava”, rekla je ona za Tanjug i navela da je kao prva i osnovna stvar, pre dve godine donet Zakon o klimatskim promenama. „Napravljena je radna grupa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za klimatske promene koja je izuzetno aktivna, a ovo ministarstvo je sa Ministarstvom zaštite životne sredine okupilo eksperte iz različitih oblasti, gde smo i mi sa Poljoprivrednog fakulteta. Oni će biti objedinjeni u nacionalni program adaptacije”, rekla je Basićeva za Tanjug.

Urađen je i digitalni atlas klime Srbije, kao onlajn platforma sa javno dostupnim meteorološkim i geoprostornim podacima, gde poljoprivredni proizvođači kao i inženjeri savetodavnih stručnih službi mogu da preuzmu podatke za svoje mesto, svoj voćnjak, vinograd. „ Mogu da preuzmu i gotove kreirane indekse i da to primene na svoju proizvodnju, odnosno da odrede da li se može obavljati određena vrsta proizvodnje ili ne može, što je naročito važno kod višegodišnjih zasada. Jer, kada se podiže višegodišnji zasad, očekuje se da on daje plodove dvocifren broj godina, pa su svi pripremni poslovi koji se tiču analize meteoroloških podataka, a sada su prvi put javno dostupni, od izuzetne važnosti za naše poljoprivredne proizvođače”, istakla je profesorka.

Dodala je da se dosta ulaže i u edukacije svih uključenih u poljoprivrednu proizvodnju. Ona smatra da je osnov svih mera adaptacije rejonizacija kako bi se znalo gde postoje optimalni uslovi da se nešto gaji, a u Srbiji su urađene dve rejonizacije i to vinogradarska i voćarska rejonizacija.

Vinogradarska rejonizacija, kao važan dokument rađen na osnovu meteoroloških pokazatelja je završena još pre osam godina, a analize su pokazale da je već neophodno da se dokument osavremeni, odnosno da se uradi nova analiza zbog toga što su se u međuvremenu toplotni uslovi u zemlji promenili.

Radi se i na edukaciji svih uključenih u poljoprivrednu proizvodnju, a koliko su klimatske promene postale važne pokazuje i činjenica da je od ove školske godine na listu izbornih predmeta u srednjim poljoprivrednim i srednjim stručnim školama iz područja rada u poljoprivredi stavljen predmet Klimatske promene u poljoprivredi. „Nastavni materijal za učenike i profesore je u završnoj fazi, a već su u srednjoj poljoprivrednoj školi u Požarevcu održane prve edukacije za profesore iz različitih škola koji će predavati ovaj predmet.

Na edukaciji su bili profesori iz Zrenjanina, Sombora, Kraljeva, Kruševca, Surdulice, Aleksandrovca, Požege”, kazala je profesorka Vasić.