Ambrozija će još petnaestak dana mučiti alergične

Osobe alergične na ambroziju koje su već dvadesetak dana pod stalnim „udarom” njenog polena ni narednih petnaestak dana neće moći da dišu i funkcionišu kako treba. Lepo vreme, prijatne jutarnje i večernje temperature i pomeranje sezone omogućili su da ova biljka buja ceo septembar zbog čega alergični moraju i dalje da budu pod propisanom terapijom. Cele prošle sedmice, ali i ove, ambrozija je bila u takozvanoj crvenoj zoni, a broj polenovih zrna u vazduhu bio je od sedam do 11 puta iznad graničnih vrednosti.

– Broj zrna koji smo izmerili prošle sedmice kretao se od 121 po metru kubnom vazduha do 384, a granična vrednost je 30. Alergičnim osobama smeta i onih 30, a možete misliti kako im je pod ovim uvećanim vrednostima. Ambrozija je izuzetno jak alergen i izaziva razne psihofizičke tegobe i utiče na radnu sposobnost – objašnjava Mirjana Mitrović Josipović, koordinatorka za praćenje alergena u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Ambrozija se sa vojvođanskih polja proširila ka jugu, tako da je sada ima izuzetno mnogo u Beogradu, ali i u centralnoj Srbiji. Posebno je, u prestonici, raširena na Novom Beogradu.

– Ono što dodatno otežava problem jeste što se na polen ambrozije „lepi” čađ, odnosno razne zagađujuće čestice. One su toliko jake da od njih ne možemo valjano ni da vidimo polen. Sve to dodatno ugrožava zdravlje sugrađana – ističe Mitrović Josipović.

Zbog toga je potrebna jedna široka akcija suzbijanja ove invazivne biljke na celoj teritoriji Srbije. To treba da se radi u vreme kada biljka tek niče jer bi sada ta akcija bila kontraproduktivna i samo bi uvećala raznošenje njenog semena.

– Osim polena ambrozije, u ovom periodu aktivan je polen još osam biljaka. To su pelin, koji je inače u istom rodu kao i ambrozija, nekoliko vrsta konoplje, štira, uskolisna bokvica (za razliku od ove, širokolisna ne izaziva alergiju), zatim kopriva, trave, kiselica… Kopriva nije jak alergen, a upotreba njenog lista u ishrani pomaže jačanju imuniteta, što je važno kod alergija. Na jačanje imuniteta utiče dobra ishrana, a obara ga zagađenje, brza i loša ishrana i stres – navodi Mitrović Josipović.