Čaves u potrazi za višepolarnim svetom

Sa deonicama nafte u svom prtljagu, predsednik Venecuele je izbegao njujoršku scenu gde su se okupili lideri sveta na Generalnoj skupštini UN i otisnuo se preko nezaobilazne Kube u Kinu i Rusiju, gde se, kako je rekao, gradi „višepolarni svet”.

Kina će sa milion barela dnevno do 2012. postati jedan od najvećih kupaca venecuelanske nafte, ali tradicionalne mušterije mogu da budu mirne. Među njima na pročelju je SAD, a kako pomirljivo kaže predsednik Ugo Čaves, prilikom upravo završene posete Pekingu, nafte će biti „dovoljno za sve”.

Trenutno u Kinu odlazi 300.000 barela dnevno, a po planovima utanačenim prilikom posete do 2009. isporuka će se povećati na pola miliona barela. Za četiri godine stabilizovaće se na milion barela dnevno.

Povećanje izvoza u Kinu u skladu je sa strategijom „raznolikijih klijenata” koju je Čavesova vlada sprovela otkako je preuzela kontrolu nad državnim preduzećem „Petroleos de Venecuela”, krajem 2002. „Otkako smo došli na vlast, 1999, insistirao sam da počnemo da prodajemo Rusiji , Kini, Indiji, ali tehnokrate na čelu „Petroleos de Venecuele” tvrdile su da je to mnogo daleko, da nije rentabilno, kaže Čaves za domaće medije. U stvari, te tehnokrate bile su povezane sa imperijom, i zato su htele da se sva naša nafta direktno prosleđuje SAD.

Ipak, pošto je potpisao konvenciju sa Pekingom, Čaves je dodao da će ostati dovoljno nafte i za SAD, osim „ako pokušaju novu invaziju ili novi puč protiv Venecuele”.

 Izjava je usklađena sa tonom domaćina. Kina je pre sletanja venecuelanskog predsednika jasno stavila do znanja da su njeni odnosi sa Venecuelom „normalni” i da nisu usmereni protiv neke treće zemlje.

Zvecka se ipak i drugim sirovinama. Sledeće godine iz Kine u Venecuelu dolaze borbeni avioni K-8, koji treba da nadomeste letelice sa američkom tehnologijom: „Morali smo da potražimo snabdevače na drugom mestu, jer Vašington neće da isporučuje rezervne delove, a to ugrožava život našim pilotima”, objasnio je Čaves.

U Moskvi, međutim, zagrejanije se govori o obnovljenim vezama sa Latinskom Amerikom. Drugi put kod Rusa, za poslednja dva meseca, dok ruska vojna flota sa „Petrom Velikim” na čelu plovi ka karipskim vodama, Čavesa je čekao „dragi prijatelj Vladimir”. Putin je pri tome potvrdio da je Latinska Amerika „prioritet u inostranim poslovima Rusije”. Ali ponuđena je dalja saradnja u odbrambenim poslovima: Moskva će Venecueli odobriti kredit od milijardu dolara za dodatnu kupovinu ruskog oružja. Od 2005, Venecuela i Rusija sklopile su ugovore o prodaji borbenih aviona, helikoptera, sto hiljada kalašnjikova, pušaka u vrednosti od 4,4 milijarde dolara.

Ipak, nije vojna saradnja najvažnija veza između dve zemlje, tvrdi Čaves iz Moskve, za venecuelansku televiziju. Na pomolu je stvaranje „najvećeg naftnog konzorcijuma na planeti” između „Petroleos da Venecuele” i ruskih „Gasproma” i „Lukoila”. Prethodno je već potpisan sporazum o zajedničkom bušenju jednog od najvećih rezervoara crnog zlata na svetu u basenu Orinoko. Prve „Gaspromove” bušilice puštaju se u pogon već u oktobru.

Kao reakcija na ubrzano zbližavanje sa Rusijom, mediji u Venecueli ipak primećuju da Čaves nije priznao „otcepljene republike” Abhaziju i Južnu Osetiju iako je ovom prilikom u „potpunosti moralno podržao rusku akciju na Kavkazu”. Osim Rusije, njihovu nezavisnost je za sada priznala samo Nikaragva, ističu latinoamerički mediji. I ako nekome padne na pamet da sve ovo podseća na vreme hladnog rata, kada je zbog raketne krize na Kubi zamalo izbio nuklearni sukob, Čaves će spremno pobiti ovu tvrdnju. On je, kako kaže, borac za višepolarni umesto unipolarnog sveta.