Чавес у потрази за вишеполарним светом

Са деоницама нафте у свом пртљагу, председник Венецуеле је избегао њујоршку сцену где су се окупили лидери света на Генералној скупштини УН и отиснуо се преко незаобилазне Кубе у Кину и Русију, где се, како је рекао, гради „вишеполарни свет”.

Кина ће са милион барела дневно до 2012. постати један од највећих купаца венецуеланске нафте, али традиционалне муштерије могу да буду мирне. Међу њима на прочељу је САД, а како помирљиво каже председник Уго Чавес, приликом управо завршене посете Пекингу, нафте ће бити „довољно за све”.

Тренутно у Кину одлази 300.000 барела дневно, а по плановима утаначеним приликом посете до 2009. испорука ће се повећати на пола милиона барела. За четири године стабилизоваће се на милион барела дневно.

Повећање извоза у Кину у складу је са стратегијом „разноликијих клијената” коју је Чавесова влада спровела откако је преузела контролу над државним предузећем „Петролеос де Венецуела”, крајем 2002. „Откако смо дошли на власт, 1999, инсистирао сам да почнемо да продајемо Русији , Кини, Индији, али технократе на челу „Петролеос де Венецуеле” тврдиле су да је то много далеко, да није рентабилно, каже Чавес за домаће медије. У ствари, те технократе биле су повезане са империјом, и зато су хтеле да се сва наша нафта директно прослеђује САД.

Ипак, пошто је потписао конвенцију са Пекингом, Чавес је додао да ће остати довољно нафте и за САД, осим „ако покушају нову инвазију или нови пуч против Венецуеле”.

 Изјава је усклађена са тоном домаћина. Кина је пре слетања венецуеланског председника јасно ставила до знања да су њени односи са Венецуелом „нормални” и да нису усмерени против неке треће земље.

Звецка се ипак и другим сировинама. Следеће године из Кине у Венецуелу долазе борбени авиони К-8, који треба да надоместе летелице са америчком технологијом: „Морали смо да потражимо снабдеваче на другом месту, јер Вашингтон неће да испоручује резервне делове, а то угрожава живот нашим пилотима”, објаснио је Чавес.

У Москви, међутим, загрејаније се говори о обновљеним везама са Латинском Америком. Други пут код Руса, за последња два месеца, док руска војна флота са „Петром Великим” на челу плови ка карипским водама, Чавеса је чекао „драги пријатељ Владимир”. Путин је при томе потврдио да је Латинска Америка „приоритет у иностраним пословима Русије”. Али понуђена је даља сарадња у одбрамбеним пословима: Москва ће Венецуели одобрити кредит од милијарду долара за додатну куповину руског оружја. Од 2005, Венецуела и Русија склопиле су уговоре о продаји борбених авиона, хеликоптера, сто хиљада калашњикова, пушака у вредности од 4,4 милијарде долара.

Ипак, није војна сарадња најважнија веза између две земље, тврди Чавес из Москве, за венецуеланску телевизију. На помолу је стварање „највећег нафтног конзорцијума на планети” између „Петролеос да Венецуеле” и руских „Гаспрома” и „Лукоила”. Претходно је већ потписан споразум о заједничком бушењу једног од највећих резервоара црног злата на свету у басену Ориноко. Прве „Гаспромове” бушилице пуштају се у погон већ у октобру.

Као реакција на убрзано зближавање са Русијом, медији у Венецуели ипак примећују да Чавес није признао „отцепљене републике” Абхазију и Јужну Осетију иако је овом приликом у „потпуности морално подржао руску акцију на Кавказу”. Осим Русије, њихову независност је за сада признала само Никарагва, истичу латиноамерички медији. И ако некоме падне на памет да све ово подсећа на време хладног рата, када је због ракетне кризе на Куби замало избио нуклеарни сукоб, Чавес ће спремно побити ову тврдњу. Он је, како каже, борац за вишеполарни уместо униполарног света.