Višegradska komemoracija

Karpač, Poljska ‒ Da li je u ovom pitoresknom planinskom odmaralištu blizu Vroclava, domaćinu velikog Ekonomskog formuma koji zovu Davos istoka, održana komemoracija Višegradskoj grupi Mađarske, Poljske, Republike Češke i Slovačke?

Regionalna grupacija Centralne Evrope, koja je svojim članicama olakšala ulazak u Evropsku uniju i imala ozbiljne ambicije regionalnih integracija, postaje žrtva geopolitičkih raslojavanja izazvanih ratom u Ukrajini.

Mađarski premijer Viktor Orban je taj koji je izdao regionalne partnere braneći Vladimira Putina i Rusiju od sankcija dok istovremeno pokušava da promoviše narativ Kremlja o specijalnoj vojnoj operaciji, što je cinični eufemizam za invaziju. Da li se Višegradska četvorka, poznata kao V4, svodi na V3 jer vlasti u Budimpešti vode politiku koja je u punom neskladu sa preostalom trojkom?

U vreme kada evropska bezbednost zahteva homogenost, kada su saradnja i koordinacija u suprotstavljanju brutalnoj ruskoj agresiji neophodni kao nikada posle Drugog svetskog rata, Orban je unazadio V4 istom efikasnošću kao što kod kuće ruši demokratiju, pravnu državu ili slobodu medija.

Šta će biti dalje raspravljalo se čak na četiri panela Foruma u Karpaču. Grupacija koja je do skora imala velike ambicije i svojevremeno predstavljala središte gravitacije Evropske unije sada praktično prestaje da postoji. Orban se dramatično udaljio od politika Varšave, Praga i Bratislave, gde bezrezervno podržavaju Kijev i, za razliku od Budimpešte, vojno pomažu vlast predsednika Volodimira Zelenskog.

Pukla je i mađarsko-poljska alijansa „iliberalnih demokratija” koje zadaju toliko problema Briselu. Vlada u Varšavi, jedan od najglasnijih advokata Kijeva, potvrđuje centralnoevropsku šizmu. Premijer Mateuš Moravjecki kaže da se dve nacionalističke konzervativne vlasti „razilaze” oko Ukrajine.

Orban je pokušao da spase savezništvo koje ga je štitilo u sukobu sa EU tvrdeći da su Mađaraska i Poljska „ujedinjeni” u nadanjima oko Ukrajine, ali malo ko mu više veruje. I šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je u Karpaču pokušavao da spusti potmulu tenziju. Vraćao se na vreme jedinstva Centralne Evrope u suprotstavljanju sistema kvota EU u vreme migrantske krize 2015, ali je pažljivo izbegavao da pomene Ukrajinu.

Kada ga je konačno prozvao Luboš Palata, urednik češkog „Denika”, Sijarto je uzvratio da „percepcije (mađarske proruske orijentacije) nekada ne odgovaraju realnosti” i dodao da „ne želimo da nas neko uči šta su slobode”.

Od vremena kada je Višegradska grupa formirana pre tri decenije, suočavala se sa raznim izazovima, mahom finansijskim, ali nikada ovako ozbiljnim. Za sada nema kure za Orbanov virus.

V4 je mrtav čovek koji hoda, mada to niko zvanično nije spreman da potvrdi. Da li to znači da je sada Poljskoj, Republici Češkoj i Slovačkoj prepušteno da sačuvaju plemenitu ideju regionalnih integracija u manjem formatu? Videće se, jer se nad grupacijom nadvija još jedna opasnost: veoma je moguće da se na skorim izborima u Slovačkoj na vlast vrati Robert Fico.

„Fico bi u približavanju Moskvi mogao da ide dalje od Orbana”, kaže mi Mihal Vasecka, direktor Političkog instituta u Bratislavi.

Kakve je tektonske promene doneo ukrajinski rat potvrđuje podatak da je pre samo dve godine, po istraživanju Međunarodnog višegradskog fonda, Mađarska iskazivala najveću podršku bloku, a iza nje su sledile Slovačka, Republika Češka i Poljska. Ispostavlja se da je lakše organizovati energetsku tranziciju nego prevazići ozbiljne geostrateške razlike.

„Prednost članstva u V4 je da ne pokušavamo da jedni drugima držimo lekcije”, smatra Tomaš Sakijevič, glavni urednik nedeljnika „Gazeta Polska”. „Mi smo optimisti. Rusija će izgubiti rat.” Mađarski partneri teško da bi se složili.

Da li sledi izolacija Mađarske unutar V4? Teško. Partneri su nevoljni da otvoreno priznaju dubinu raskola. „Ono što nas ujedninjuje je veće od političkih razlika”, smatra Tomas Stražaj, direktor slovačkog udruženja za spoljnu politiku.

Orban za to vreme ne sedi skrštenih ruku. Trudi se da promoviše novu prorusku, evroskeptičnu alijansu. Partnere traži i van EU. Jedan od njih je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji sa Mađarom deli iste autokratske, populističke i demagoške vrednosti.

Raslojavanja koja karakterišu Višegradsku grupu šalju negativne signale prema zapadnom Balkanu gde Albanija, Severna Makedonija i Srbija pokušavaju da promovišu inicijativu „Otvoreni Balkan”. Kada pogledaju Vučića, lideri u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu reagovaće još odbojnije.

Šta može da uradi EU? Slučajevi Mađarske i Poljske dugo su pokazivali da birokrate u Briselu nemaju rešenje da obuzdaju dva neliberalna režima. Sve odluke se donose konsenzusom, a Budimpešta bi stavljala veto braneći Varšavu, i obrnuto.

Pravila su se konačno izmenila pa odlučuje kvalifikovana većina. Ona sada primenjuje jedino efikasno rešenje: udariti Mađarsku i Poljsku po džepu. Dvema zemljama optuženim za podrivanje demokratije i pravne države neki pristupni fondovi su blokirani.

Može li tako da V3 reaguje protiv Mađarske? Ne, iz najmanje dva razloga. Prvi je da ne postoje finansijski potencijali. Drugi je pitanje da li postoji politička volja za sankcionisanje Orbanovog režima. Perspektiva je status kvo.

V4 neće biti raspušten. Nastaviće da funkcioniše ali saradnja će biti oborena na niže nivoe koji će se isključivo svoditi na ekonomiju i trgovinu. Viktor Orban je sahranio ambicije političke integracije.