Вишеградска комеморација

Карпач, Пољска ‒ Да ли је у овом питорескном планинском одмаралишту близу Вроцлава, домаћину великог Економског формума који зову Давос истока, одржана комеморација Вишеградској групи Мађарске, Пољске, Републике Чешке и Словачке?

Регионална групација Централне Европе, која је својим чланицама олакшала улазак у Европску унију и имала озбиљне амбиције регионалних интеграција, постаје жртва геополитичких раслојавања изазваних ратом у Украјини.

Мађарски премијер Виктор Орбан је тај који је издао регионалне партнере бранећи Владимира Путина и Русију од санкција док истовремено покушава да промовише наратив Кремља о специјалној војној операцији, што је цинични еуфемизам за инвазију. Да ли се Вишеградска четворка, позната као В4, своди на В3 јер власти у Будимпешти воде политику која је у пуном нескладу са преосталом тројком?

У време када европска безбедност захтева хомогеност, када су сарадња и координација у супротстављању бруталној руској агресији неопходни као никада после Другог светског рата, Орбан је уназадио В4 истом ефикасношћу као што код куће руши демократију, правну државу или слободу медија.

Шта ће бити даље расправљало се чак на четири панела Форума у Карпачу. Групација која је до скора имала велике амбиције и својевремено представљала средиште гравитације Европске уније сада практично престаје да постоји. Орбан се драматично удаљио од политика Варшаве, Прага и Братиславе, где безрезервно подржавају Кијев и, за разлику од Будимпеште, војно помажу власт председника Володимира Зеленског.

Пукла је и мађарско-пољска алијанса „илибералних демократија” које задају толико проблема Бриселу. Влада у Варшави, један од најгласнијих адвоката Кијева, потврђује централноевропску шизму. Премијер Матеуш Моравјецки каже да се две националистичке конзервативне власти „разилазе” око Украјине.

Орбан је покушао да спасе савезништво које га је штитило у сукобу са ЕУ тврдећи да су Мађараска и Пољска „уједињени” у надањима око Украјине, али мало ко му више верује. И шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто је у Карпачу покушавао да спусти потмулу тензију. Враћао се на време јединства Централне Европе у супротстављању система квота ЕУ у време мигрантске кризе 2015, али је пажљиво избегавао да помене Украјину.

Када га је коначно прозвао Лубош Палата, уредник чешког „Деника”, Сијарто је узвратио да „перцепције (мађарске проруске оријентације) некада не одговарају реалности” и додао да „не желимо да нас неко учи шта су слободе”.

Од времена када је Вишеградска група формирана пре три деценије, суочавала се са разним изазовима, махом финансијским, али никада овако озбиљним. За сада нема куре за Орбанов вирус.

В4 је мртав човек који хода, мада то нико званично није спреман да потврди. Да ли то значи да је сада Пољској, Републици Чешкој и Словачкој препуштено да сачувају племениту идеју регионалних интеграција у мањем формату? Видеће се, јер се над групацијом надвија још једна опасност: веома је могуће да се на скорим изборима у Словачкој на власт врати Роберт Фицо.

„Фицо би у приближавању Москви могао да иде даље од Орбана”, каже ми Михал Васецка, директор Политичког института у Братислави.

Какве је тектонске промене донео украјински рат потврђује податак да је пре само две године, по истраживању Међународног вишеградског фонда, Мађарска исказивала највећу подршку блоку, а иза ње су следиле Словачка, Република Чешка и Пољска. Испоставља се да је лакше организовати енергетску транзицију него превазићи озбиљне геостратешке разлике.

„Предност чланства у В4 је да не покушавамо да једни другима држимо лекције”, сматра Томаш Сакијевич, главни уредник недељника „Газета Полска”. „Ми смо оптимисти. Русија ће изгубити рат.” Мађарски партнери тешко да би се сложили.

Да ли следи изолација Мађарске унутар В4? Тешко. Партнери су невољни да отворено признају дубину раскола. „Оно што нас уједнињује је веће од политичких разлика”, сматра Томас Стражај, директор словачког удружења за спољну политику.

Орбан за то време не седи скрштених руку. Труди се да промовише нову проруску, евроскептичну алијансу. Партнере тражи и ван ЕУ. Један од њих је председник Србије Александар Вучић, који са Мађаром дели исте аутократске, популистичке и демагошке вредности.

Раслојавања која карактеришу Вишеградску групу шаљу негативне сигнале према западном Балкану где Албанија, Северна Македонија и Србија покушавају да промовишу иницијативу „Отворени Балкан”. Када погледају Вучића, лидери у Босни и Херцеговини, Црној Гори и на Косову реаговаће још одбојније.

Шта може да уради ЕУ? Случајеви Мађарске и Пољске дуго су показивали да бирократе у Бриселу немају решење да обуздају два нелиберална режима. Све одлуке се доносе консензусом, а Будимпешта би стављала вето бранећи Варшаву, и обрнуто.

Правила су се коначно изменила па одлучује квалификована већина. Она сада примењује једино ефикасно решење: ударити Мађарску и Пољску по џепу. Двема земљама оптуженим за подривање демократије и правне државе неки приступни фондови су блокирани.

Може ли тако да В3 реагује против Мађарске? Не, из најмање два разлога. Први је да не постоје финансијски потенцијали. Други је питање да ли постоји политичка воља за санкционисање Орбановог режима. Перспектива је статус кво.

В4 неће бити распуштен. Наставиће да функционише али сарадња ће бити оборена на ниже нивое који ће се искључиво сводити на економију и трговину. Виктор Орбан је сахранио амбиције политичке интеграције.